Carla del Ponte

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте оптужила је Ватикан да је одбио да помогне у потрази за хрватским генералом Антом Готовином и да јој је било ускраћено да се састане са папом Бенедиктом Шеснаестим уз образложење да „поглавар прима само председнике и министре”.
Понављајући оптужбе које је на рачун Свете столице изнела и 2005, Дел Понтеова у својој недавно објављеној књизи „Лов” описује сусрет у Ватикану, из јула те године, са секретаром Ватикана за међународне односе надбискупом Ђованијем Лајолом.
Пошто је добила информације „пријатељске стране обавештајне службе” да се Готовина крије у једном католичком манастиру у Хрватској, бивша тужитељка се састала у Ватикану са надбискупом Лајолом намеравајући да затражи помоћ у потрази за тим, једним од најзначајнијих хашких бегунаца.
„Желела сам да сазнам од монсињора Лајолоа шта црква може да учини у напорима за проналажење Готовине” оптуженог за злочине над Србима у Хрватској 1995, објашњава Карле дел Понте.
Лајоло јој је тада, како је навела, међутим казао да „Ватикан није држава”, због чега не може ништа да учини.
„То што ми сада говорите новост је за мене. Зар не говоримо увек о Ватикану као о држави?”, упитала је бивша тужитељка ватиканског званичника.
„Одувек сам мислила да Ватикан, иако мали, ужива суверенитет. Била сам убеђена да може самостално да доноси одлуке и мислим да и даље може то да чини, када жели”, објашњава. Затим је, како наводи, упитала Лајолу да ли би Ватикан био спреман да затражи од Хрватске бискупске конференције да посредује како би њени чланови престали да „изражавају подршку” Готовини.
„Монсињор ми је тада објаснио да папа нема ауторитет над конференцијом бискупа. Одговорила сам му да сам мислила да су хрватски бискупи потчињени папи и да ми се чини да је по том питању постојала нека врста шизме”, навела је бивша тужитељка и додала да је одговор министра спољних послова Ватикана био да „није тако”.
Дел Понтеова је на крају затражила да се састане с папом Бенедиктом Шеснаестим, на шта јој је Лајола „без оклевања” рекао да папа прима само председнике и министре.
Пошто му је указала да је прочитала у италијанској штампи да је папа непосредно пре тог сусрета примио шефа једне странке који није ни председник, ни министар, она је рекла: „Верујем да не би било непримерено да се папа састане с тужитељком Међународног трибунала за ратне злочине, чији је посао да брани људска права”.
Лајоло јој је узвратио, међутим, да „ако жели да види папу, може доћи у суботу на Трг светог Петра”.
„Желео је да каже да испред гомиле других људи, у групи одабраних да се рукују са папом Бенедиктом и пољубе његов прстен, и усред свих других верника, могу да затражим од папе да ми помогне да пронађем Готовину”, објаснила је бивша тужитељка и додала да се званичнику католичке цркве захвалила на понуди.
„Нисам дошла овде као верник, већ као тужилац. Имам сазнања да се наш бегунац крије у једном католичком манастиру. Знам да Ватикан има најбољу обавештајну службу на свету. Стога мислим да би за вас било лако да откријете да ли се он заиста налази у једном од хрватских манастира”, рекла је Дел Понте Лајоли, тражећи, како је навела, само дискретну истрагу којом би се утврдило да ли има монаха који помажу бегунцу оптуженом за ратне злочине.
Лајоло се затим, пошто је бацио на сто поклон који је понео за Дел Понтеову (ватиканске новчиће), поздравио с бившом тужитељком и њеним пратиоцем, швајцарским дипломатом Жан-Данијелом Рухом и напустио просторију.
„Када нас ниједан смртник није могао чути, Рух ми се примакао и шапнуо ми: ´Сада ће те екскомуницирати´”, пише Карла дел Понте у књизи „Лов” о својој посети Ватикану. (Бета)