Friday, October 10, 2014

Zasto? (W h y?)

http://www.youtube.com/watch?v=HxDcvhH2Ypc

Monday, October 6, 2014

Rambo srpske politike - Goli zivot

https://www.youtube.com/watch?v=n9GM00j-WWM

Hmmm, mnogo zanimljivih detalja.
Ceda me naizmenicno privlaci i odbija svojim javnim istupima i intervjuima.
Posle ovog, on bi u sadasnjoj politicki bednoj Srbiji, konacno imao moj glas.

Saturday, June 29, 2013

Mike Patterson - one of these 'other wonders'

ROME, GEORGIA USA, June 28, 2013It is with great regret and sorrow we announce that good Samaritan, Mike Patterson, passed away early this morning, as confirmed by Brian Meadows, Mike’s brother.
On June 8, 2013, Mike Patterson, age 43, severed his spinal cord after he dove into Euharlee Creek in Rockmart, Georgia to save a stranger’s child from drowning. Mike was left paralyzed by his effort, and Mike’s own son, age 9, witnessed the accident from the shoreline.

On June 12, 2013, the Friends of Mike Patterson Trust was established for the benefit of Mike Patterson. The Trust will accept donations from the public at large for Mike’s benefit. 100% of the monies collected by the Friends of Mike Patterson Trust will go to benefit Mike Patterson, pay for Mike’s funeral expenses, or benefit Mike’s heirs.
The Friends of Mike Patterson Trust was organized by Laura Bledsoe, Tonya Davis, and David Griffeth. These organizers will serve as the initial co-trustees of the Trust. The co-trustees, and the organizations that they represent, have agreed to donate their services, and they will not be compensated for their services. The co-trustees had no prior relationship to Mike Patterson or his family prior to Mike’s accident. The co-trustees have agreed to have their identities published in the spirit of providing the public with transparency and clarity about the Trust. You may contact the co-trustees directly using the email addresses below. 
Laura Bledsoe
laura@bddconsultingservices.com
Tonya M. Davis
tonya@bddconsultingservices.com
David Griffeth
davidgriffeth@gmail.com

Donate

The Friends of Mike Patterson Trust will accept donations from the public at large for Mike’s benefit. 100% of the donations collected by the Friends of Mike Patterson Trust will go to benefit Mike Patterson, pay for Mike’s funeral expenses, or benefit Mike’s heirs.

For easy donation links, please go to:
http://friendsofmikepatterson.com
 

Saturday, April 16, 2011

Protecting Nature, Conserving Life

Nature Conservancy : http://www.nature.org/
WWF: www.worldwildlife.org

Ethical Treatment of Animals


Meet you meat
www.meat.org/
Support PETA

www.peta.org/

Help!

ASPCA (American Society for Prevention of Cruelty to Animals): www.aspca.org/
Speaking Up for those who can't
Anti-Cruelty Society: www.anticruelty.org/
Team Paws Chicago: www.pawschicago.org/
Drustvo za zastitu zivotinja i prirode Djurdjevo
www.dzzdjurdjevo.com




Thursday, August 21, 2008

Sila Boga ne moli, al' Bog silu ne voli

24.3.1999. (svedocenje Beogradjanina)
Znam da sam pozvan od strane poznanice i njene majke da im pomognem da prebacimo stvari iz njihove trafike na okretnici busa u kucu na Vracaru...živele su same...bolje da vucem ja nego žene... Taman smo sisli sa autobusa kod Karadjordjevog parka ispred Hrama, kad se ne vecernjem/noćnom nebu jasno ocrtao beli trag Tomahavka koji je leteo negde ka Batajnici, verovatno... Obe su pocele da placu i da drhte, oduzevsi se potpuno u soku, a ja sam ih sa stvarima stavio ispod trema Narodne biblioteke i izasao na poljanu da vidim šta će se dalje desavati... U tom momentu je iz drugog dela grada poletela najverovatnije rucna protivavionska raketa Strela 2M koja je pokusala da u letu unisti americki projektil... Promasila ga je, ali je na nebu iznad Hrama Sv. Save ostavila svoj beli trag koji je napravio idealnu sliku velikog krsta sa belim tragom Tomahavka... Taj krst direktno iznad Hrama nikad neću zaboraviti...

'Skorpioni'

Četvorica pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni” osuđeni su u utorak na ukupno 58 godina zatvora, dok je jedan oslobođen optužbi da je učestvovao u likvidaciji šestorice srebreničkih muslimana u Trnovu u julu 1995. godine.
Slobodan i Branislav Medić osuđeni su na maksimalne kazne od po 20 godina, Pero Petrašević, jedini koji je priznao krivicu, osuđen je na 13, Aleksandar Medić na pet godina zbog pomaganja u izvršenju, dok je Aleksandar Vukov, koji se takođe teretio za pomaganje, oslobođen.
Prema optužnici, „Škorpioni” su kao paravojna formacija koju je formirala naftna industrija Republike Srpske, a koja je vojno delovala u sastavu Republike Srpske Krajine, na mestu zvanom Godinjske bare u blizini Trnova ubili šest muslimanskih civila.
Osuđeni su ubili: Safeta Fejzića, Admira Alispahića, Sidika Salkića, Smajila Ibrahimovića, Dina Salihovića i Jusu Delića. (Beta, Tanjug)

Wednesday, August 20, 2008

Ustaski monstrum Dinko Sakic

Бивши командант усташког логора смрти Јасеновац Динко Шакић, који је због ратних злочина осуђен на 20 година затвора, умро је након дуге и тешке болести у 87. години у загребачкој болници Дубрава.
Шакића је на основу међународне потернице Аргентина 1998. изручила Хрватској, након чега је на загребачком жупанијском суду осуђен на 20 година затвора због ратних злочина над цивилним становништвом. Након шест месеци суђења, које су пратила бројне јеврејске организације и међународна заједница, Шакић је у октобру 1999. проглашен кривим зато што је као командант логора од маја до краја октобра 1944. командовао и спроводио мучења и убијања логораша и зато што је пропустио да спречи и казни злочине потчињених усташа.
Шакић је осуђен и због тога што је лично хицима из пиштоља убио четворицу логораша и наредио вешање 22 логораша.
Казну је служио у Лепоглави у ћелији с високим комфором, са телевизором и компјутером како би могао да пише мемоаре, а неколико пута месечно могао је да посећује своју жену Наду.
Њој је суђено као усташкој чуварки у Старој Градишки, али је ослобођена јер нико није могао да сведочи да је неког убила, па је затим на терет државе смештена у комфоран старачки дом
.
Шакић је због лошег здравља касније боравио у затворској болници у Загребу, а казна би му истекла 2018. године. (Танјуг)

Zoran Tanasijevic - Cyber Tasa

Pažnju javnosti ovaj geograf i zaljubljenik u astronomiju je izazvao još kad je mrs i jaja prodavao preko interneta, pa potom u svom selu osnovao internet klub i počeo da promoviše seoski turizam.
Tasa živi u selu Moravci. To je veliko selo, sa 530 žitelja, u opštini Ljig. I Zoranu Tanasijeviću dobro ide.
Od kako je svet ugledao kao jedinac u Bosanke (“Mamin kum je imao neku neprežaljenu ljubav u Bosni pa joj dao ovo retko ime”, objašnjava) i Dobrivoja pa do dana današnjeg u 47. godini nema na šta da se požali. Prošle godine se oženio Snežanom, profesorkom ruskog jezika iz Dudovice, susednog sela. Novu kuću polako doteruje da bude k’o za izložbu.
- Ovo je solarna kuća. Sve prostorije su na severnoj strani odakle duva vetar, osim ove velike dnevne sobe koja je okrenuta ka jugu, ima prozore nakoso i mnogo svetla. Tokom dana ona je direktno osunčana, a ispod nas je skladište toplote, sloj kamena metar debljine - objašnjava nam Tasa. - Zid okrenut ka jugu je od betona, sa spoljne strane ću ga prefarbati u crno pa potom staviti stakla.Sa te strane ću sagraditi i terasu sa staklenikom.
Tasa odmah izaziva naše simpatije. Razgovorljiv je čovek koji se često i od srca smeje, a takvog je danas teško sresti u Srbiji.
- Moji roditelji su se bavili poljoprivredom, ja sam sa njima odrastao, uz poljoprivredu se iškolovao, i gimnaziju i Geografski fakultet u Beogradu sam završio uz rad na imanju - priča.
Bio je odličan student, sa prosečnom ocenom iznad devetke, nudili mu da ostane na Geografskom institutu.
Trideset godina sam član Srpskog geografskog društva. Deset godina sam radio u istraživačkoj stanici Petnica, vodio program astronomije i geografije. Radio sam sa izuzetnom decom, to je bio sjajan posao. Baš mi je žao što je ta stanica otišla nizbrdo, nije onakva kakva je nekada bila.
- Dvadeset godina je moj otac imao tezgu, br. 37, na Kalenić pijaci. Super mu je išlo, posebno od 1985. do 1990. godine. Kad dođe, već ga red čeka. Do deset sati sve rasproda, sto kila sira, dvadeset pet kila kajmaka, hiljadu i po jaja. Mi smo ovu kuću napravili samo od krava i jaja, i to lako, za tri godine, ni dinara kredita nismo uzeli, a kupili smo kompletnu mehanizaciju i plus se ja školovao.
To je bilo zlatno doba kad su Beograđani imali platu po nekoliko hiljada maraka. Sa hiperinflacijom prodaja je pala, pa se posle opet od tezge na Kaleniću nekoliko godina moglo solidno živeti.
- Danas su stvari promenile. Ako neko misli da živi od sela, mora da ima ili mnogo zemlje, od 20 do 40 hektara, ili mnogo stoke. Nema više, kao nekad, zarade od pet-šest krava. Sa imanjem koje je nasledila majka imamo deset hektara zemlje. To što mi obrađujemo nije komercijalno. Imamo dve krave, dve svinje, malo kokošaka, tek toliko da imamo svežeg mleka, jaja i mesa.
Kad mu je otac Dobrivoje umro, Zoran je stao iza tezge na Kalenić pijaci. Zar ga nije bilo blam, on sa fakultetskom diplomom, da beogradskim gospođama nudi sir, kajmak, jaja.
- Taman posla, bilo mi je mnogo interesantno. A tek kada sam objavio ponudu na internetu, onda je bila gužva, bože sačuvaj. Dolazili su ljudi čak iz Zemuna samo da vide da li je reč o nekoj prevari. Pedeset odsto mi skočila prodaja.
I tako 2000. godine u Moravcima je napravio internet klub.
-Počeli smo da pravimo sajtove i sad držimo nekoliko portala, za turizam, za zelenilo i cveće... Poslednji naš hit sajt je www.selo.co.yu, gde promovišemo seoski turizam. Time se, evo već dve-tri godine, baš ozbiljno bavimo. Imamo bazu od 130 kuća u Srbiji, dvesta smo ukupno bezecovali i to polako unosimo na sajt. Dobra su iskustva.
- Zoran Tanasijević se aktivno bavi i politikom. U prethodnom sazivu bio je poslanik DSS-a u Skupštini Srbije.
Slučajno, 1992. godine, čim se osnovala Demokratska stranka Srbije. Vojislav Koštunica je naš komšija iz Belanovice, ima tamo vikendicu više od trideset godina. Znali smo ga kao čestitog, mirnog, tihog. Neki moji prijatelji, njegove komšije, osnovali su odbor DSS-a i ja sam odmah ušao. Desetak godina sam bio predsednik opštinskog odbora DSS-a i odbornik u Skupštini opštine Ljig, pa jedno dva i po meseca i predsednik SO. Posle sam postao poslanik. I sada sam na izbornoj listi. Opet smo napravili dobar rezultat, treći smo u Srbiji.
Nisam ni za kakve ključeve, ali poljoprivreda i prehrambena industrija daju 45 odsto nacionalnog dohotka i treba da se čuje glas seljaka. Ali kad pogledata po strankama, seljaka nema ni u glavnim odborima, ni u opštinama... Sve se komercijalizovalo, politika je postala biznis, sačuvaj Bože.

Tuesday, August 12, 2008

Serbian National Anthem (Boze Pravde)

*In english

God of Justice

God of Justice;Thou who saved us
when in deepest bondage cast,
Hear Thy Serbian children's voices,
Be our help as in the past.
With Thy mighty hand sustain us,
Still our rugged pathway trace;
God, our hope; protect and cherish
Serbian crown and Serbian race!
Bind in closest links our kindred
Teach the love that will not fail,
May the loathed fiend of discord
Never in our ranks prevail.
Let the golden fruits of union
Our young tree of freedom grace;
God, our Master! guide and prosper
Serbian crown and Serbian race.
Lord! Avert from us Thy vengeance,
Thunder of Thy dreaded ire;
Bless each Serbian town and hamlet,
Mountain, meadow, heart and spire.
When our host goes forth to battle
Death or victory to embrace-
God of armies! be our leader
Strengthen then the Serbian race.
On our sepulchre of ages
Breaks the resurrection morn,
From the slough of direst slavery
Serbia anew is born.
Through five hundred years of durance
We have knelt before Thy face,
All our kin, O God! deliver,
Thus entreats the Serbian race.

*In russian

Боже правды

Боже правды, Ты, Спасавший
Нас от смерти, бед и ран,
Внемли вновь моленьям нашим:
Будь и впредь спасеньем нам!
Направляй рукою твердой
Наш корабль в пучине вод.
Боже правды, Боже спаси,
Землю сербов, сербский род!
Сложи сербских братьев силу
На достойный, славный труд.
Наш союз — врагам могила,
Сербам — к цели верный путь.
Пусть блестит на ветви сербства
Золотой единства плод.
Боже правды, Боже спаси
Землю сербов, сербский род!
Пусть на головы людские
Твой не грянет гнева гром.
Благослови сербу село,
Поле, ниву, город, дом!
Если брани день встревожит —
Нам ускорь к победе ход.
Боже правды, Боже спаси
Землю сербов, сербский род!
И из мрачной сини склепов
Сербской славой вновь сияй.
Нам в наставшем новом веке
Вновь успехов Боже дай!
Ты спасти отчизну можешь
Пятьсотлетней битвы плод.
Защити, спаси, о Боже, —2Тебя

Serb mass graves in Bosnia

BROD - Five locations have been discovered in the RS, suspected to be mass graves containing the remains of murdered Serbs.
The Municipal Association for the Search for Prisoners-of-War and Missing Civilians from Brod has discovered a mass grave in the region, containing the bodies of victims suspected of being killed by the Croatian regular army and the joint Muslim and Croat armed forces during 1992. "The Operational Missing Persons Team from the Republic of Srpska (RS) was told about mass burial sites that needed to be investigated,” said association president Marko Grabovac, adding that two of the locations were located at the Banjica Catholic cemetery.
He said that during the six-month occupation in 1992, there had been 10 camps in the municipality of Bosanski Brod housing over 2,000 Serbs from Brod, Derventa, Modriča, Odžak and Doboj.
"At least half were killed, their bodies thrown into the Sava river,” Grabovac said.
He added that so far 368 bodies had been exhumed from the mass graves in Brod, and that 263 victims had been identified, all of them Serb.
"The first mass grave where the bodies of murdered Serbs were buried, was discovered in 1993 at the City Cemetery, where we exhumed 92 victims,” Grabovac said.
He said that requests had been lodged long ago with prosecution offices in Doboj and Zenica to establish the whereabouts of 59 bodies, including 23 children’s skeletons exhumed from a mass grave in Sijekovac, near Brod.
So far no one has been indicted for the crimes against the Serb population in Brod, despite the fact that the Hague Tribunal received as long ago as 2002 considerable material with strong evidence of the war crimes committed, along with the names of the commanders, executioners, and victims.

Monday, August 11, 2008

Ante Markovic's testimony

Ante Markovic's testimony by Novi List
‘Milošević and Tuđman admitted they had agreed to divide Bosnia-Herzegovina’

‘Slobodan Milošević and Franjo Tuđman confirmed to me personally that at their meeting in Karađorđevo in March 1991 they agreed to divide Bosnia-Herzegovina between Serbia and Croatia’, declared Ante Marković on 23 October 2003 at the trial of Slobodan Milošević in The Hague, at which he was appearing as a witness for the prosecution.

Ante Marković, the last Yugoslav premier, stated: ‘I was informed about the subject of their discussion in Karađorđevo, at which Milošević and Tuđman agreed to divide Bosnia-Herzegovina between Serbia and Croatia, and to remove me because I was in their way.’ He said that he met afterwards with Slobodan Milošević, then president of Serbia, in Belgrade, and with the late Croatian president Franjo Tuđman in Zagreb, and that he told them openly that he knew about their accord. ‘They both confirmed that they had agreed on dividing Bosnia-Herzegovina. Milošević admitted this immediately, while Tuđman took more time’, said Ante Marković in reply to questioning by chief prosecutor Geoffrey Nice.

According to him, both the late Croatian president and the defendant Milošević believed that Bosnia-Herzegovina was an artificial creation and the Bosniaks an invented nation, since in Tuđman’s view they were ‘converted Catholics’ and in Milošević’s ‘converted Orthodox’. The two also believed that the division of Bosnia-Herzegovina would not cause a war, since the Serbs and the Croats together were in a majority; they envisaged an enclave for the Bosniaks. They expected to receive support from Europe, since the latter did not wish to have a Muslim state. Tuđman also told him that history would repeat itself in that Bosnia would again fall ‘with a whisper’, the witness said.

Marković affirmed that he warned both leaders that this would lead to war, deaths, refugees and the transformation of Bosnia into a Palestine; that blood would freely flow; and he told them that he himself would fight against it.

Marković stated that he told this to the Bosniak leader Alija Izetbegović, who gave him some secretly made tapes of conversations between Milošević and Radovan Karadžić, concerning the arming of the Bosnian Serbs by way of the JNA as part of the so-called RAM [framework] Plan. Marković laid this information before his government, but the Slovene admiral Stane Brovet insisted that the JNA had nothing to do with it, stated Marković.

Ante Marković, who was prime minister of Yugoslavia from March 1989 until his resignation in December 1991, said that this was the first time in the past twelve years that he had made public his views on these events.

In his subsequent testimony against the former president of FRY, Yugoslavia’s last premier Ante Marković said that during the 1990s Milošević was ‘obviously striving to create a Greater Serbia. He said one thing and did another. He said that he was fighting for Yugoslavia, while it was clear that he was fighting for a Greater Serbia, even though he never said so personally to me.’

Testifying about military activities in 1991, he described the attack on Slovenia of 26 June for which some hold him responsible. He insisted that he was not responsible for it, and that as prime minister he had no control over the JNA. The Slovenian president Milan Kučan informed him about the attack by telephone, while the Yugoslav minister of defence Veljko Kadijević told him: ‘Since we knew you wouldn’t agree, we didn’t bother to ask you.’

Marković also described his participation in the peace talks at The Hague in September 1991, during the time of the shelling of Dubrovnik. The witness stated that when he asked Milošević how he could shell a city like Dubrovnik, he got the reply that ‘no one is shelling Dubrovnik’; and when he turned to Tuđman, the latter replied: ‘you heard what Milošević said’. ‘Tuđman was not against the shelling of Dubrovnik and Vukovar, if this added to the argument for independence’, was Marković’s view. He described in the courtroom also the missile attack on the Ban’s Court [the Croatian president’s office] in October 1991, during which quite by chance he was not killed together with Tuđman and Stipe Mesić (who was then a member of the Yugoslav presidency).

The prosecutor asked whether their meeting had lasted long enough for information about it to be sent outside Croatia and for the planes to arrive. Marković replied in the affirmative, saying that: ‘it lasted four and a half hours, and they sent their fastest planes, most likely MIG-29s, which fired their missiles from the great height of 14-15 kilometres.’ Marković went on: ‘A missile hit the dining room, and if we had stayed a little longer at our lunch I should not be here to testify.’

In a brief cross-examination Milošević tried to prove that it was Marković who sent the JNA against Slovenia, quoting the minutes of a meeting at which he and Milan Kučan asserted this; but Marković denied it. Prior to his appearance in the courtroom, Marković was registered as protected witness C-62.

Sunday, August 10, 2008

Amisi

Među mnogobrojnim i različitim veroispovestima koje se praktikuju u modernoj Americi, hrišćansko-protestantska sekta Amiša predstavlja posebnu priču.
Amiši žive u tehnološki najnaprednijoj zemlji sveta ali u svom vlastitom vremenu.
I dan danas putuju na konjima ili u kočijama, odbijaju da koriste predmete na struju, u njihovim domovima nema telefona, kompjutera, niti sijalica.
Odeća im je jednostavna i isključivo u tamnim bojama.
Od oko 200.000 Amiša u svetu, 99 odsto živi u SAD.
Preostali su uglavnom u Kanadi, odmah preko granice.
Najpoznatija zajednica Amiša živi u okrugu Lankaster u Pensilvaniji.
To je mesto uvek puno turista koji dolaze da vide muškarce i dečake u crnim kaputima i žutim slamnatim šeširima, a devojke i žene u dugim haljinama i sa belim maramama.
Kada se ožene, Amiši puštaju bradu koju nikada više ne briju, čak ni ako žive 90 godina, što je zapravo česta pojava, jer vrlo naporno fizički rade i zdravo se hrane.
Zajednica Amiša je vrlo patrijarhalna.
Muškarci jedu pre nego se hrana posluži ženama.
Istorija Amiša seže u 17. vek kada je u Švajcarskoj nastala sekta koja se otcepila od anabaptista. Kasnije se proširila i na Nemačku.
Amiši su se odelili jer su smatrali da anabaptistička crkva nije dovoljno stroga, da njihovi vernici ne žive dovoljno čistim i skromnim životom.
Pošto su bili proganjani, 1693. su napustili Evropu i stigli u SAD.
I dok se Amerika industrijalizovala, Amiši su nastavili da žive od svoje zemlje verujući da Bog želi da oni žive na takav način.
Deca Amiša idu u posebne škole sa jednom učionicom, do 8. razreda, a poljoprivreda je i dalje okosnica amiškog života.
Amiši su veoma pobožni, poštuju biblijske zapovesti i ne koriste modernije izume, poput električne struje, ali koriste propan, kerozin, drvo, ugalj i prirodni gas.
Postati Amiš je stvar izbora. To nije obavezno, mada su retki pripadnici zajednice koji je napuštaju.
Neke tradicije Amiša se ipak menjaju. Na internet portalima je moguće naći da danas u okviru zajednice postoji grupa koju sami Amiši nazivaju „novi red” i koja recimo koristi automobil.
Mnoge vođe Amiša veruju da odvojenost od spoljnog sveta jača njihovo društvo. Uprkos tome što mnogi smatraju da je životni stil Amiša zaostao, amiško stanovništvo u okrugu Lankaster se skoro utrostručilo u poslednih pet decenija.
Amiši se drže van glavnih društvenih tokova
.
Oni jesu u Americi, ali kao da nisu deo nje.
Oni plaćaju poreze jer su na to obavezni zakonom. Međutim, ne učestvuju na izborima, ne koriste zdravstvenu zaštitu, nemaju penzije, niti šalju svoju decu u državne škole.
Sve do ranih 80-ih, amiški pacifizam i staromodni način života mnogi su Amerikanci smatrali nedopustivim. Ipak, poslednjih godina situacija se menja.

110 godina za zlocin

Američki vojni sud prošle noći izrekao je kaznu od 110 godina zatvora vojniku okrivljenom za učešće u silovanju i ubistvu 14-godišnje iračke devojčice i ubistvo njene porodice 2006. godine kod Bagdada.
Redov Džesi Spilman (23) okrivljen je za silovanje, zaveru za učešće u silovanju, za provalu u kuću sa namerom silovanja i za četiri ubistva.
Napad se desio u mestu Mahmudija, oko 32 kilometra južno od Bagdada.
Vojni tužilac nije rekao da je Spilman neposredno učestvovao u silovanju ili ubistvima, već da je ušao u kuću znajući šta ostali vojnici nameravaju, i da im je čuvao stražu.
Spilman je dobio najdužu kaznu od sve četvorice do sada okrivljenih vojnika.
On je jedan od pet vojnika koji su optuženi i osuđeni u slučaju silovanja i ubistva porodice u Mahmudiji, južno od Bagdada u martu 2006. godine.
Narednik Pol Kortez i vojnik Džejms Barker priznali su krivicu i osuđeni su na 90 i 100 godina zatvora.
Vođa cele ove „operacije” Stiven Grin otpušten je iz vojske zbog „poremećaja ličnosti” i čeka suđenje pred civilnim sudom. Njega verovatno očekuje smrtna kazna.
Kortez i Barker priznali su da su silovali 14-godišnju Abir Kasim al-Džanabijat, a na suđenju su rekli da je Grin ubio njene roditelje i mlađu sestru. Nakon toga Grin je silovao i ubio devojku, na čije su tijelo prosuli kerozin i zapalili ga u pokušaju da sakriju tragove zločina.

Aerodrom Nikola Tesla

http://www.airport-belgrade.co.yu/code/navigate.php?Id=1
Mozete dobiti info na telefon:
+381 11 209 4444
+381 64 8485 402
SITA adresa: BEGOWXH

Odbrana Zvezdana Jovanovica

U nastavku iznošenja završnih reči na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, advokati optuženih Zvezdana Jovanovića i Aleksandra i Miloša Simovića ocenili su da nema dokaza da su njihovi branjenici izvršili dela za koja se terete.
Oni su policiju optužili za uklanjanje, podmetanje i kreiranje dokaza koji bi podržali navode optužnice, istovremeno ukazujući na propuste u obezbeđenju pokojnog premijera za koje su, prema njihovoj oceni, odgovorni najviši policijski funkcioneri. Jovanovićev branilac Nenad Vukasović svoju završnu reč bazirao je na tvrdnji da su Đinđića ubile strane sile, odnosno da je nalog da se ubije došao „spolja”.
„Premijer je smetao mnogima i u zemlji i inostranstvu, samo je pitanje kome više”, rekao je Vukasović i dodao da „onaj ko je pripremio i omogućio atentat na premijera 12. marta 2003. godine dolazi van granica ove zemlje”.
On je naglasio da je Đinđića ubilo NN lice, koje nije pripadnik „ni ”zemunskog klana„, ni Jedinice za specijalne operacije”. „Ako nađete jedan jedini dokaz kojim biste stavili pušku u ruke Zvezdanu Jovanoviću, presudite mu”, rekao je Vukasović.
On je naglasio da su Đinđića ubili moćnici izvana „...koji su ga i doveli na vlast”, napominjući da su optuženi „kolateralna šteta, jer neko mora biti osuđen”.
Vukasović je rekao da su dokazi i tragovi ubistva premijera namerno uništeni i da su na Đinđića ispaljena tri hica, podsećajući da niko od članova obezbeđenja, koji su na sudu tvrdili da su čuli tri pucnja, nije mogao da locira odakle je došao prvi pucanj.
„Suština trećeg metka je suština prvog metka jer ovde su bila dva snajperska gnezda”, rekao je Vukasović i dodao da je prvo snajpersko mesto bilo „strano”, tako da je moralo da bude sklonjeno da se o njemu ništa ne bi saznalo.
Branilac Miloša i Aleksandra Simovića advokat Želimir Čabrilo smatra da se tokom sudskog postupka nije došlo ni blizu istine o ubistvu premijera, ističući da to ubistvo nije imalo političku dimenziju.
Za svoju tvrdnju da ne vidi da je ubistvo Đinđića političko, Čabrilo je naveo da je posle ubistva premijera na to mesto došao Zoran Živković i da nije došlo do promene politike u zemlji, niti prema inostranstvu.

483 kg kokaina, 2007.

Raspisana je poternica za Stanislavom Čočorovski-Poletan zbog sumnje da je organizovala transport 483 kilograma kokaina. MUP Srbije proverio je poslovanje firme „Makfut”, koja radi u Srbiji, a koja je označena kao vlasnik kontejnera u kojima je otkriveno 483 kilograma kokaina. Poletanova ima državljanstva Makedonije i Srbije.
Inače, Stanislava Poletan pominjana je u Srbiji 2003. godine tokom istrage o transferu fudbalera Obilića.
Kokain je zaplenjen na granici Makedonije, gde je stigao preko Kosova.
Crnogorska policija saopštila je da su kontejneri kojima je kokain stigao u luku Bar vlasništvo „Makfuta”.
Na adresi u beogradskom naselju Julino brdo, na kojoj je prijavljeno sedište firme, nalazi se stan porodice Poletan, bez naziva firme, sa blindiranim vratima.
Jedan od stanara zgrade u kojoj se nalazi preduzeće „Makfut” rekao je agenciji Beta da su u tom stanu tokom NATO bombardovanja 1999. godine povremeno boravili Željko Ražnatović Arkan i njegova supruga Svetlana.
Poletan je 28. decembra 2006. godine za 1.100 evra iznajmila vozača kamiona Aliju Azirovića iz Skoplja da prenese kante sa polikolorom od pristaništa u Baru do Soluna.
Prema informacijama iz makedonske policije, firma „Makfut” bila je organizator transporta kokaina koji su platili grčki državljani. Firma iz Venecuele, koja je poslala tovar, i grčka firma, koja je bila naručilac, jesu nepostojeće firme.
Krajnja destinacija kokaina bilo je tržište zapadne Evrope.
Firma „Makfut” poznata je po trgovini akciznom robom, alkoholom i cigaretama i preko te firme u vreme vladavine Slobodana Miloševića su bili snabdevani fri-šopovi na graničnim prelazima.

Thursday, July 31, 2008

Republika Srpska




Radovan Karadzic


АПЕЛ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ЗА ЗАШТИТУ ПОРОДИЦЕ КАРАЏИЋ
Као духовник и пастир свих хришћанских душа које ми је Бог поверио на старање и бригу, дужан сам да упозорим моћне стране чиниоце, за које верујем да су такође хришћани, да се не може и не сме уцењивати, злостављати и кажњавати цела породица због оптужби једног њеног члана.
Реч је наравно о ужој породици др Радована Караџића, чија су жена Љиљана, кћи Соња и син Александар изложени дуготрајном узнемиравању, злостављању, незаконитом лишењу слободе, па и угрожавању саме егзистенције.
У духу нашег хришћанског милосрђа и човекољубља, којим нас је Бог обдарио, најусрдније молимо да се са тим насиљем над припадницима породице др Радована Караџића одмах престане.
29. јул 2005. године
Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски
+ ПАВЛЕ (с.р.)
-------------------------------------------------
Agents posing as patients of Dr Dragan Dabic, Karadzic's alter ego, managed to secure a strand of the wanted war criminal's hair, establishing his identity through DNA analysis.
Serbia's intelligence agency, the BIA, has revealed it received a call several months ago with a tip: "You should look into this alternative medicine healer who lectures around Serbia. His voice sounds a lot like Karadzic's".
Despite the fact that, as Dr Dabic, Karadzic had adopted a new accent, the agents despatched to investigate returned and told their superiors: "We think it's him."
After finding Karadzic at an alternative health symposium held in late May, around 50 BIA officers - most of whom were not told the real identity of their target - kept him under constant surveillance.
"We were perplexed that he was so calm, never showing any nervousness before cameras," a Serbian agent told local media.
"During one of his trips, we had traffic police stop the car in which he was travelling, and they checked everyone's documents. We were surprised that he had original documents."
Two BIA agents then visited Karadzic, posing as a couple who were having fertility problems. The agents were able to obtain samples of the his flowing white hair, which were analysed to prove that Dr Dabic was actually the fugitive indicted war criminal.
The female agent apparently left the meeting impressed with Dr Dabic, reportedly claiming she felt a strange heat in her body as he put his hands over her body, but did not touch her.
Karadzic, who enjoys support among some Right-wing nationalist elements in Serbia who consider him a hero, was reportedly warned on the morning of his capture that agents were preparing to arrest him. Senior officials, fearing he may escape, gave the order to arrest the war crimes fugitive.
Karadzic led a simple life on the run, furnishing his small flat in New Belgrade with Ikea furniture, plus a few prized items such as a photograph of his father and an audio recording of his mother's funeral.
Dragan Karadzic, the fugitive's nephew, revealed he had rented "four or five flats" for his uncle, who moved regularly to avoid detection.
"I was his only support network during this period. I knew I was being followed by intelligence organizations, but I took great care to hide my tracks, changing four or five taxis very quickly to lose anyone who might be following me," he said.
They communicated only by SMS, using women's names and codes for when they felt surveillance was getting closer to the fugitive.
Karadzic is expected to be extradited to United Nations International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) in The Hague to face war crimes charges.
----------------------------------------------------
Politika, Будо Нововић
[објављено: 28/07/2008]

Ни недељу дана после хапшења најтраженијег хашког оптуженика др Радована Караџића, лајковачки кројач Новица Тасић (51) не може да дође себи.
Чак је два пута робусног и господственог држања доктору Давиду, „узимао” меру за шивење панталона и одела. Са панталонама је био презадовољан док је кројење и шивење одела зауставило његово хапшење.
Новицу Тасића, власника кројачке радње „Немања”, који се са породицом пре скоро три деценије у Лајковац доселио из Гњилана, мука је натерала на овај потпуно непредвидиви сусрет и познанство.
После обиласка силних лекара и разноразних исцелитеља своју оболелу кћерку, по препоруци једне пријатељице,одвео је код доктора Давида Дабића, чија ординација се налазила у Улици 29. новембрау Београду. Речено му је да је доктор стигао из Америке, да је врстан стручњак и уз то биоенергичар.
– Сваки пут пре одвођења кћерке на третмане код доктора Давида, а било их је у последњих неколико месеци пет-шест, прецизно сам морао да најавим време доласка. Приликом првог сусрета објаснио сам му да сам мали занатлија и да нећу моћи све услуге на време да му платим. Смиреним и љубазним гласом одговорио ми је да новац није најважнија ствар у животу и да због тога не треба да се секирам.
Код доктора Давида третмани су трајали између сат и сат и по и почињали су са разговором а завршавали са преношењем биоенергије. То је чинио испружених руку, најчешће, у пределу главе. Једном је мени казао да седнем на столицу и принео ми руке у близину образа после чега сам одмах осетио неко пецкање и чудесну топлоту – прича Новица.
Након неколико долазака доктор је Новицу почео да ословљава са Ноле. У таквој непосредности и присности он се кројачу пожалио да има проблема са панталонама, да му оне које има нису комотне и да је принуђен да носи трегере. Новица је, вели, све то добро разумео очекујући да ће кроз такву услугу моћи да компензира део трошкова за третмане своје кћерке. Пошто је од доктора Давида узео мере својски се потрудио и сашио му панталоне за које је казао да су међу најбољима које је икада имао.Одмах потом пао је и договор око одела, али због хапшења све је остало на записаним мерама и предложеном моделу.
– Најпре сам био згранут а потом психички утучен када сам после хапшења доктора Давида Дабића, сазнао да је реч о Радовану Караџићу. Питао сам се да ли је то заиста тачно или можда све што чујем и видим ружан сан. Да сам и наслућивао ко је у питању, ако ништа, показао бих још више поштовања према том изузетно предусретљивом, пријатном и родитељски забринутом човеку за здравље мог детета којему је много помогао. Није на мени да ја сада износим било какав суд о Радовану Караџићу и његовом двојнику доктору Давиду, али оно што не могу никада заборавити јесте да је много помогао и задужио моју породицу – каже лајковачки кројач Новица Тасић.
На растанку Новица нам каже да запишемо и једну његову омиљену српску изреку за коју вели да ће је читаоци добро разумети.
Вадимо нотес а кројач диктира:
„Нов бунар копај, али у стари никад не пљуј”.

Poezija Radovana Karadzica

Др. РАДОВАН КАРАЏИЋ - ПЕСМЕ

Свети Василије Острошки

Видиш ли своју руку у обраћеним
Њивама подно тебе
Поново израста мир и укочено
Узрева грожђе
Само се унесрећени гамижућ
Сећају твоје моћи
Вапи онемоћало шибље пут
Твога постојања
Оно је још увек у власти ветра
Оно још увек мирише
Прастарим мирисом

Уплашена слико застала на путу
Између земље и неба
Стено за небо свезана
Твој страх пориче плавет
Простора у глави
Све у висинама има потребу за Молитвом
Она је за добро овога биља
Против корења његова
Она је за лаган ветар са друге стране.

Вечно над понором
Као над могућношћу
Трајаће ова тужна стрепња
Речена као јасноћа
Што расте и надраста
Онесвешћену природу

Видиш ли своју узнесеност
У сунцу на твојој стени
Још увек цвеће понавља исту
Грешку
(овај грех овај инцест жуде ли спасење)
цвеће још увек не изговара
речи жалбе
оно од чега сте заједно дошли
јесте навикавање на корен
у земљи у небесима

СЛУЧАЈ ТРАВА

Је ли ти познат случај трава?
Траве се воле дубоко, ћутке.
Меке и нежне, крај наших глава,
И оне воле наше тренутке.

У нас верују, ни у шта више,
И на све лажи наших времена
Остају глуве.
Чекају кише.
Стрепе од малих сунчевих мена.

Не врече. Живе.
Ветар их љуља.
Милују твоје ноге босе.
Зато их волим.
Одсуство муља
Кошта их главе.
И њих косе.

Кад стигне косац, умиру лако.
Оне узврате мирисом: Ако!

НАДА

У рану зору, прије сунца,
На прозору се јави нада.

Најчешће голуб,
Да замијени мисао на тебе.

Па тако и буде.
Изиђе сунце,
И кроз решетке
Обасја исте ствари,
Почетак и крај исти,
Исту суштину између
Недопечених кора.

И нада, наравно, прхне.
Било је тешко
Њено крилато присуство.
Заклонила ми је и тебе и мене.

Оснажен, упирем погледе
У црне тренутке.

Wednesday, July 16, 2008

Shop

Srpska tradicija ltd
Neighborhood: Albany Park
3615 W Lawrence Ave (between Central Park Ave & Monticello Ave)
Chicago, IL 60625
(773) 588-7372