Zoran Tanasijevic - Cyber Tasa

Pažnju javnosti ovaj geograf i zaljubljenik u astronomiju je izazvao još kad je mrs i jaja prodavao preko interneta, pa potom u svom selu osnovao internet klub i počeo da promoviše seoski turizam.
Tasa živi u selu Moravci. To je veliko selo, sa 530 žitelja, u opštini Ljig. I Zoranu Tanasijeviću dobro ide.
Od kako je svet ugledao kao jedinac u Bosanke (“Mamin kum je imao neku neprežaljenu ljubav u Bosni pa joj dao ovo retko ime”, objašnjava) i Dobrivoja pa do dana današnjeg u 47. godini nema na šta da se požali. Prošle godine se oženio Snežanom, profesorkom ruskog jezika iz Dudovice, susednog sela. Novu kuću polako doteruje da bude k’o za izložbu.
- Ovo je solarna kuća. Sve prostorije su na severnoj strani odakle duva vetar, osim ove velike dnevne sobe koja je okrenuta ka jugu, ima prozore nakoso i mnogo svetla. Tokom dana ona je direktno osunčana, a ispod nas je skladište toplote, sloj kamena metar debljine - objašnjava nam Tasa. - Zid okrenut ka jugu je od betona, sa spoljne strane ću ga prefarbati u crno pa potom staviti stakla.Sa te strane ću sagraditi i terasu sa staklenikom.
Tasa odmah izaziva naše simpatije. Razgovorljiv je čovek koji se često i od srca smeje, a takvog je danas teško sresti u Srbiji.
- Moji roditelji su se bavili poljoprivredom, ja sam sa njima odrastao, uz poljoprivredu se iškolovao, i gimnaziju i Geografski fakultet u Beogradu sam završio uz rad na imanju - priča.
Bio je odličan student, sa prosečnom ocenom iznad devetke, nudili mu da ostane na Geografskom institutu.
Trideset godina sam član Srpskog geografskog društva. Deset godina sam radio u istraživačkoj stanici Petnica, vodio program astronomije i geografije. Radio sam sa izuzetnom decom, to je bio sjajan posao. Baš mi je žao što je ta stanica otišla nizbrdo, nije onakva kakva je nekada bila.
- Dvadeset godina je moj otac imao tezgu, br. 37, na Kalenić pijaci. Super mu je išlo, posebno od 1985. do 1990. godine. Kad dođe, već ga red čeka. Do deset sati sve rasproda, sto kila sira, dvadeset pet kila kajmaka, hiljadu i po jaja. Mi smo ovu kuću napravili samo od krava i jaja, i to lako, za tri godine, ni dinara kredita nismo uzeli, a kupili smo kompletnu mehanizaciju i plus se ja školovao.
To je bilo zlatno doba kad su Beograđani imali platu po nekoliko hiljada maraka. Sa hiperinflacijom prodaja je pala, pa se posle opet od tezge na Kaleniću nekoliko godina moglo solidno živeti.
- Danas su stvari promenile. Ako neko misli da živi od sela, mora da ima ili mnogo zemlje, od 20 do 40 hektara, ili mnogo stoke. Nema više, kao nekad, zarade od pet-šest krava. Sa imanjem koje je nasledila majka imamo deset hektara zemlje. To što mi obrađujemo nije komercijalno. Imamo dve krave, dve svinje, malo kokošaka, tek toliko da imamo svežeg mleka, jaja i mesa.
Kad mu je otac Dobrivoje umro, Zoran je stao iza tezge na Kalenić pijaci. Zar ga nije bilo blam, on sa fakultetskom diplomom, da beogradskim gospođama nudi sir, kajmak, jaja.
- Taman posla, bilo mi je mnogo interesantno. A tek kada sam objavio ponudu na internetu, onda je bila gužva, bože sačuvaj. Dolazili su ljudi čak iz Zemuna samo da vide da li je reč o nekoj prevari. Pedeset odsto mi skočila prodaja.
I tako 2000. godine u Moravcima je napravio internet klub.
-Počeli smo da pravimo sajtove i sad držimo nekoliko portala, za turizam, za zelenilo i cveće... Poslednji naš hit sajt je www.selo.co.yu, gde promovišemo seoski turizam. Time se, evo već dve-tri godine, baš ozbiljno bavimo. Imamo bazu od 130 kuća u Srbiji, dvesta smo ukupno bezecovali i to polako unosimo na sajt. Dobra su iskustva.
- Zoran Tanasijević se aktivno bavi i politikom. U prethodnom sazivu bio je poslanik DSS-a u Skupštini Srbije.
Slučajno, 1992. godine, čim se osnovala Demokratska stranka Srbije. Vojislav Koštunica je naš komšija iz Belanovice, ima tamo vikendicu više od trideset godina. Znali smo ga kao čestitog, mirnog, tihog. Neki moji prijatelji, njegove komšije, osnovali su odbor DSS-a i ja sam odmah ušao. Desetak godina sam bio predsednik opštinskog odbora DSS-a i odbornik u Skupštini opštine Ljig, pa jedno dva i po meseca i predsednik SO. Posle sam postao poslanik. I sada sam na izbornoj listi. Opet smo napravili dobar rezultat, treći smo u Srbiji.
Nisam ni za kakve ključeve, ali poljoprivreda i prehrambena industrija daju 45 odsto nacionalnog dohotka i treba da se čuje glas seljaka. Ali kad pogledata po strankama, seljaka nema ni u glavnim odborima, ni u opštinama... Sve se komercijalizovalo, politika je postala biznis, sačuvaj Bože.