Wednesday, February 27, 2008

Ulemekova banda

Bivši komandant JSO Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina zatvora zbog organizacije ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, a kao neposredni izvršilac ubistva na 40 godina zatvora osuđen je i bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović.
Na po 35 godina zatvora osuđeni su pripadnici „zemunskog klana”:
Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sretko Kalinić.
Na po 30 godina osuđeni su:
Dušan Krsmanović, Miloš Simović, Milan Jurišić, pripadnik JSO Željko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav Bezarević.
Bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen je na 8 godina zatvora.
Presudu je donelo trojno sudsko veće, kojem predsedava sudija Nata Mesarović, a u veću su bile i sudije Radmila Dragičević-Dičić i Milimir Lukić.
OBRAZLOŽENJE
Predsedavajuća veću sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.
„Oficir nekadašnje policijske Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović 12. marta 2003. je na premijera Srbije ispalio dva metka, od kojih je jedan smrtno pogodio Đinđića, a drugi ranio njegovog telohranitelja Milana Veruovića”, rekla je Nata Mesarović.
„Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države, u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića”, navela je sudija.
Nata Mesarović je, govoreći o velikom broju izvedenih dokaza, citirala zaštićenog svedoka, pokojnog Zorana Vukojevića, da su „Dušan i Legija isto” i da su oni doneli odluku da se ubije Đinđić.
Govoreći o saslušanju drugooptuženog Zvezdana Jovanovića u policiji, ona je, između ostalog, citirala njegovu rečenicu: „Premijera Đinđića lično sam likvidirao.”
Mesarovićeva je ukazala i na to da su Jovanović i optuženi Dušan Krsmanović na isti način opisali pripreme i sam čin ubistva premijera.
Prema njenim rečima, posebno je značajan iskaz šefa Ulemekovog obezbeđenja Nenada Šarea o kretanju optuženog između 8. i 14. marta 2003.
RAZLOG: OBRAČUN SA KRIMINALOM
Milorad Ulemek i vođa „zemunskog klana” Dušan Spasojević organizovali su ubistvo premijera Zorana Đinđića zbog straha da će biti uhapšeni, rekla je predsedavajuća sudskom veću.
„Stvarna rešenost vlade Zorana Đinđića bio je obračun sa organizovanim kriminalom jer je donet Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i osnovana posebna policijska jedinica”, rekla je ona.
Najviše ih je uznemirila činjenica da se radi na ubistvu Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije i na raznim otmicama i ubistvima”, navela je Nata Mesarović.
Prema njenim rečima, kod osuđenih pripadnika JSO, osim kod drugooptuženog Zvezdana Jovanovića, osnovni motiv za ubistvo premijera nije bio izručenje Haškom tribunalu.
Dodala je da nijedan pripadnik JSO ni danas nije optužen pred Tribunalom.
Nata Mesarović rekla je da je primarni motiv Dušana Spasojevića bio strah od hapšenja zbog ubistava, otmica i trgovine drogom, kojima se bavio.
Dušan Spasojević imao je motiv da ubije Đinđića jer je objavljena ´bela knjiga´ MUP-a Srbije o organizovanom kriminalu u Srbiji i postale su poznate veze njegove grupe sa JSO. Oni su zaključili da će ubistvom Đinđića poremetiti stanje u društvu tako da ih niko neće goniti”, rekla je sudija.
O PROTESTU JSO
Nata Mesarović rekla je da je protest Jedinice za specijalne operacije novembra 2002. godine imao za cilj prikrivanje zločina iz prethodnog perioda.
Ona je povodom protesta JSO u novembru 2001. godine rekla da osnovni motiv nije bio saradnja sa Haškim tribunalom, nego mogućnost da budu razrešena ubistva Ivana Stambolića i zločin na Ibarskoj magistrali, pošto su se „dokazi približavali” Ulemeku.
Sudija je navela da je Spasojevićev motiv za protest JSO bio osveta zbog hapšenja vezanog za otmicu biznismena Milorada Miškovića.
„Sud ne veruje u iskaz Zvezdana Jovanovića da je jedini motiv za protest bio hapšenje braće Banović, jer je bivši načelnik DB Goran Petrović svedočio da je održao sastanak sa rukovodstvom JSO, kojem je prisustvovao i Jovanović i na kojem su oni upoznati sa planovima za hapšenje braće Banović”, rekla je ona. Sudija je dodala da je o tome sastavljena službena beleška.
O zahtevima JSO za vreme protesta za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i njegovih zamenika, Mesarovićeva je rekla da su to, u stvari, bili politički zahtevi i pokušaj da dovedu svoje ljude na ta mesta, kako bi nastavili sa kriminalnom delatnošću.
Ona se posebno osvrnula na svedočenja Čedomira Jovanovića, Vladimira Popovića, Dušana Mihajlovića, Zorana Mijatovića i Gorana Petrovića, koji su i potvrdili ovu konstataciju suda.
Mesarovićeva se osvrnula i na iskaz osuđenog Dušana Krsmanovića, koji je u istrazi govorio da su „zemunski klan” i Legija procenjivali da će ubistvo premijera dovesti do poremećaja u društvu i da će posle atentata Legija biti postavljen na visoko mesto u MUP-u Srbije.
O MESTU I NAČINU UBISTVA
Na osnovu svih dokaza, utvrđeno je da je Đinđića ubio zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14, naglasila je sudija.
Mesarovićeva je kazala da su dokazi potvrdili priznanje drugooptuženog Jovanovića, dato u policiji, i dovode ga u sigurnu vezu sa puškom kojom je ubijen Đinđić.
Ona je rekla da sud nije prihvatio stav odbrane da su bila tri hica i da je pucano sa neke druge strane jer, kako je objasnila, brojni su dokazi o vezi između lokacije u Ulici admirala Geprata i svih materijalnih tragova.
Nije bilo nijednog razloga da se priznanje Jovanovića dato u policiji izdvoji iz sudskih spisa, jer je on imao branioca i nisu mu bila uskraćena prava na odbranu, rekla je Mesarovićeva.
Nata Mesarović rekla je da je Ulemek probao da skrene postupak navodima o 600 kilograma heroina pronađenih u sefu Komercijalne banke i dodala je da je sud izveo dokaze koji pokazuju da je droga uništena.
PROPUSTI U OBEZBEĐENJU ĐINĐIĆA
Nata Mesarović rekla je i da je „bilo mnogo propusta” u obezbeđenju premijera, „što izaziva sumnju da nadležne službe nisu obavile posao kako treba”.
Ona je, pošto je obrazložila presudu, rekla da „kao građanin, misli da su to okolnosti koje su omogućile da kriminalna banda juri po Srbiji Đinđića da ga ubije”.
Sudija je navela da ne može da shvati da ubistvo premijera vrši kriminalna grupa, pošto je objavljena „bela knjiga” MUP-a Srbije o organizovanom kriminalu i usvojen Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.
„Posebno ističem hapšenje Dejana Milenkovića 21. februara 2003. kod Beogradske arene, posle kojeg svi zaključuju da je u pitanju pokušaj ubistva, a da policija podnosi prijavu za falsifikat i Milenkoviću se određuje pritvor od osam dana”, dodala je sudija.
Dodala je da su u tom slučaju zatajili mnogi organi koji nisu objasnili „zašto je tako bilo” i da se, po njenom uverenju, sve svelo na Četvrti opštinski sud, koji je pustio Milenkovića iz pritvora.
„Vidi se da je Milenković nepropisno pretresen, ostavljen mu je telefon, on kontaktira sa ostalim članovima ”zemunskog klana„, lomi i baca karticu iz mobilnog telefona i uništava papir na kojem mu je Bezarević dao brojeve registarskih tablica vozila Đinđićeve kolone”, rekla je Nata Mesarović.
Prema njenim rečima, Đinđićevo lično obezbeđenje i obezbeđenje zgrade Vlade nisu sarađivali, a video-kamere na zgradi Vlade isključene su dva dana pre ubistva, nakon čega niko nije preduzeo mere.
O PREDAJI ULEMEKA
Sudija je izrazila čuđenje što nije više istraživana predaja prvooptuženog Milorada Ulemeka u maju 2004. „To ko je sa njim razgovarao možda je trebalo istražiti u nekom drugom krivičnom postupku, a zadržavanje Ulemeka u MUP-u posle predaje nije predmet istraživanja ovog veća”, rekla je ona.
TUŽILAŠTVO I ADVOKATI ODBRANE NAJAVILI ŽALBE
Advokat Zvezdana Jovanovića Nenad Vukasović rekao je da je ovakvom presudom „zadatak ispunjen” i dodao da iz suda izlazi sa „oporim utiskom”. „Ono što je trebalo da bude aura prava, postalo je pravni krematorijum. Bože, oprosti im jer ne znaju šta čine”, naveo je Vukasović. Advokat Božo Prelević, pravni zastupnik Milana Veruovića, ranjenog u atentatu, rekao je da je zadovoljan maksimalnim kaznama koje su dobili optuženi, ali da žali što nije suđeno „nalogodavcima, inspiratorima i finansijerima” atentata. (B92, Beta)
16. Februar 2007.
Bivši komandant „crvenih beretki” Milorad Ulemek Legija osuđen je danas na 15 godina zatvora za učešće u ubistvu funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali.
Na 15 godina osuđen je i bivši pripadnik „crvenih beretki” Nenad Ilić, koji je, prema optužnici, vozio kamion kojim je izvršeno ubistvo.
Nenad Bujošević, Branko Berček, Dušan Maričić i Leonid Milivojević osuđeni su na po 14 godina.
Bivši šef Državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 8 godina zatvora, a nekadašnji šef Carine Mihalj Kertes na 2,5 godine.
Dragiši Diniću izričena je kazna od 19, a Vidanu Mijailoviću od 9 meseci zatvora.
Branko Đurić i Milan Radonjić oslobođeni su optužbi.
U izrežiranoj nesreći na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine poginuli su Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vušur Rakočević i Dragan Vušurović. (Beta)

5 comments:

Anonymous said...

I found this site using [url=http://google.com]google.com[/url] And i want to thank you for your work. You have done really very good site. Great work, great site! Thank you!

Sorry for offtopic

Anonymous said...

Who knows where to download XRumer 5.0 Palladium?
Help, please. All recommend this program to effectively advertise on the Internet, this is the best program!

Anonymous said...

World shippind nexium Generic mentat Free pills cytotec Free pills casodex Without prescription clarina Low price evista

Anonymous said...

[url=http://pdw2010.uoftpharmacy.com/]Where Can I Order Generic Viagra[/url]

Anonymous said...

dubai mitsubishi motor car decks and speakers farm tractor minichamps porsche super diesel human heart versus car engine 1974 ford lasabre