Vesti

Bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović izjavio je da je ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića „kolateralna šteta” ambicije bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Popovića da „vlada Srbijom i podzemljem van institucija”.
Mihajlović je u emisiji „Poligraf” Televizije B-92 optužio Popovića da je održavao veze sa osuđenima za ubistvo Đinđića 12. marta 2003. godine.
„Paralelna vlast koju je stvorio Popović, i koja je radila meni iza leđa u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dovela je do toga da više nemamo Đinđića”, rekao je Mihajlović.
Bivši ministar je negirao da je pokazivao izveštaj iz policijske akcije „Mreža” Stanku Subotiću Canetu, osumnjičenom za organizovanje šverca cigareta, i dodao da „nikada nije dobijao” pisane izveštaje o akciji „Mreža”.
„Subotić je kolateralna šteta Popovića kao što je i (premijer Srbije Zoran) Đinđić kolateralna šteta Popovićeve ambicije da vlada Srbijom i podzemljem van znanja vlade, predsedništva DOS-a i drugih institucija”, kazao je Mihajlović.
Mihajlović je rekao da je Subotiću pokazivao delove iz Bele knjige o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji u kojoj se, prema njegovim rečima, Subotić dovodi u vezu sa organizovanim švercom cigareta, a ne izveštaj iz „Mreže”, za šta ga je ranije optužio Popović.
Pročitao je službenu belešku Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) od 19. februara 2005. godine u kojoj se navodi da je Milan Milanović Mrgud, takođe osumnjičen za šverc cigareta, delove izveštaja akcije „Mreža” dobio od šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Popovića Bebe još 2004. godine.
Negirao je da optužbe protiv njega iznosi Subotić i optužio Popovića da „stoji iza svega”.
„Kada god se povede borba protiv mafije, onda se nađe neko, u ovom slučaju Beba (Popović) koji menja teze i kaže kako nije problem mafija već ministar”, kazao je Mihajlović, i dodao da će tužiti Popovića.
Mihajlović je rekao da se istragom šverca cigareta bavila posebna radna grupa jer nije bilo poverenja u tadašnji UBPOK nakon što su operativci te uprave premijeru Đinđiću i Popoviću Bebi podneli izveštaj da nema ništa sporno u poslovanju Subotića.
„Osim toga, neki transkripti prisluškivanih razgovora dolazili su, u isto vreme, i kod mene i kod predstavnika surčinske mafije”, kazao je Mihajlović.
Mihajlović je prethodno za list „Pres” izjavio da je njegov poraz kao ministra to što su vođe „zemunskog klana” Dušan Spasojević i Milan Luković pušteni iz zatvora pošto su uhapšeni zbog otmice biznismena Miroslava Miškovića.
„Njihovo puštanje iz zatvora je moj poraz, ali i poraz policije i države. Taj potez otvorio je prostor pobuni JSO i kapitulaciji vlade. Tom kapitulacijom utrt je put i atentatu na premijera”, rekao je Mihajlović.
Mihajlović je dodao da mu se u „greške” ubraja to što je Spasojevića i Lukovića uhapsio „bez znanja onih koji su sa njima sedeli i vladali Srbijom”.
U intervjuu listu, u kome centralno mesto zauzima Mihajlovićeva polemika sa nekadašnjim šefom Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimirom Popovićem, istaknuto je da posle pobune „crvenih beretki” vlada nije tražila asistenciju vojske, koja je bila pod komandom tadašnjeg predsednika države Vojislava Koštunice .
„Nažalost, to je propust učinjen pod utiskom i informacijama iz vojnih krugova da vojska nije u stanju da pomogne”. Da je to učinjeno, mnogo toga bilo bi jasnije...„, rekao je Mihajlović.
Po mišljenju Mihajlovića, odgovor na pitanje zašto Popović i određeni politički krugovi žele da optuže Koštunicu kao ”inspiratora„ ubistva premijera Đinđića, leži zapravo u pitanju ”ko treba da vlada Srbijom„, jer Popović ”sebe nudi kao novog vladara Srbije„.
Mladenović: Mihajlovićeva izjava zaslužuje pažnju
Izjava bivšeg ministra policije Dušana Mihajilovića zaslužuje pažnju, izjavio je portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović, reagujući na Mihajlovićev intervju beogradskom dnevniku ”Pres„.
”Izjava Mihajlovića zaslužuje posebnu pažnju, jer on iznosi detalje oko hapšenja Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, u kojoj tvrdi da se bez nečijeg znanja usudio da ih uhapsi„, izjavio je Mladenović.
Spasojević i Luković su 2001. godine uhapšeni u Parizu i izručeni vlastima u Beogradu zbog, kako je navela policija, umešanosti u otmicu srpskog biznismena Miroslava Miškovića. Oni su, posle izvesnog vremena, pušteni iz zatvora.
Mladenović je dodao da je ”posebno važno da javnost u Srbiji konačno sazna ko ih je posle tog hapšenja pustio na slobodu, kako je obustavljen postupak koji je protiv njih započet i da li je neko iz vrha tadašnje vlasti umešan u to„.
”Pošto se radi o bivšem ministru policije, takve tvrdnje ne smeju da ostanu bez reagovanja nadležnog tužilaštva, jer Mihajilović otvoreno postavlja pitanja ko je pustio na slobodu odgovorne za ubistvo premijera„, rekao je Mladenović. Spasojević i Luković su, odmah po ubistvu premijera Đinđića marta 2003. godine, označeni kao organizatori atentata i poginuli su prilikom hapšenja u okolini Beograda. (Mondo)
-----------------------------------------------------------
Podzemni objekat u Crnoj Rijeci kod Han Pijeska, nazvan „Mladićev podzemni grad”, u kome je bilo sedište Glavnog štaba Vojske RS, postaće turistička atrakcija!
Reč je o jednom od najutvrđenijih podzemnih objekata u Evropi, građenom u vreme kada je bivša JNA bila respektabilna vojna sila.
U bunkeru „Veliki Žep” navodno je posle rata izvesno vreme provodio general Ratko Mladić. Objekat je zapečatio Eufor posle nekoliko pretresa zbog sumnji da se Mladić i dalje skriva u njemu.
Predsednik Skupštine opštine Han Pijesak Božidar Đokić kaže listu da će primopredaja između Vlade RS, vojske i opštine biti obavljena početkom sledeće godine. Posle toga rukovodstvo opštine u partnerstvu sa Ministarstvom trgovine i turizma RS planira da iznajmi, odnosno da koncesiju za vojni kompleks najpovoljnijem ponuđaču koji bi od njega napravio turističku atrakciju.
„Postoji zainteresovanost potencijalnih partnera, ali ne želimo da govorimo o tome dok stvar sa primopredajom ne bude gotova. Kompleks se prostire na oko 4.800 kvadratnih metara pod zemljom, a postoje i određeni objekti na površini koji bi mogli da posluže u turističke svrhe”, kaže Đokić.
Kompleks „Crna Rijeka” građen je u periodu od 1960. do 1970. godine, a u celini je završen tek 1983. godine. Do raspada SFRJ tu je bilo rezervno sedište Vrhovne komande bivše države. Razlog za to je geografski položaj Han Pijeska, koji se poklapa sa centrom nekadašnje zajedničke države.
U jesen 1995. godine NATO je gađao srpske položaje kod Sarajeva, a celi generalštab, na čelu sa Ratkom Mladićem, koji se tada nalazio u kompleksu, nije ni osetio te udare.
Pre nekoliko godina, na osnovu tvrdnji tadašnjeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna da se u kompleksu krije Mladić, NATO je izvršio inspekciju objekta. Zatekao je potpuno sređen objekat visokog komfora (postoje čak i sale za kartanje), sa najmodernijom telefonskom centralom. Celi kompleks klimatizovan je, sa ujednačenom temperaturom od 25 stepeni, i leti i zimi, a postoji i besprekoran sistem za pročišćavanje vazduha. (Mondo)
-------------------------------------------------------------
Džon Šindler (John Schindler) sa Američkog mornaričkog koledža, autor knjige o terorizmu, izjavio je da je Al kaida učestvovala u ratu BiH od 1992. do 1995. godine i da je tu zapravo oblikovana kao moderna teroristička organizacija.
U intervjuu za mrežu Si-En-En Šindler tvrdi da je članove Al kaide u BiH pozvala tadašnja vlast, te da su u BiH imali kampove za obuku.
Autor knjige „Nesveti teror: Bosna, Al kaida i rađanje svetskog džihada” (Unholy Terror: Bosnia, Al-Qa´ida, and the Rise of Global Jihad) još tvrdi da su teroristi koji su izvršili napad na SAD u septembru 2001. i mnoge druge napade u svetu obučavani u BiH.
„U knjizi Šindler otkriva deo zagonetke o transformaciji Al kaide od izolovane borbene grupe u globalnu smrtonosnu pretnju i do sada neproučenu ulogu radikalnog islama u konfliktu u BiH i zabrinjavajući doprinos američke politike rastu Al kaide”, navodi se u uredničkom osvrtu na knjigu naslovljenom „Bosna - bojno polje Al Kaide koju je podržavala Kilontonova administracija”.
„Rat u BiH od 1992. do 1995. uveliko je pogrešno interpretiran na Zapadu...do sada. U `Nesvetom teroru` Džon Šindler, profesor strategije na Mornaričkom ratnom koledžu i bivši analitičar Nacionalne bezbednosne agencije i službenik kontraobaveštajne službe, daje revidiranu procenu rata u BiH, osvetljavajući njegovu ključnu ulogu u razvoju radikalnog islamskog terorizma”, navodi se u osvrtu.
Dodaje se da je „dugo skrivana istina da je BiH odigrala istu ulogu za Al kaidu 90-ih koju je Avganistan odigrao 80-ih, obezbeđujući bojno polje na kome su mudžahedini mogli da se obučavaju za objavu svetog rata”.
Šindler objašnjava kako je Osama bin Laden eksploatisao rat u BiH za svoje vlastite ciljeve, kao i zabrinjavajući nivo podrške američke Vlade mudžahedinima u BiH - isto kao što je bilo učinjeno i sa avganistanskim mudžahedinima.
„Ponavljanje greški iz Avganistana doprinelo je kontraudaru epskih proporcija: Kalid šeik Muhamad, koji je planirao napade na SAD, i dvojica pilota otmičara veterani su bosanskog džihada”, kaže se u osvrtu.
Navodi se da knjiga „Nesveti rat” daje zastrašujući odgovor da je rat u BiH bio jezgro rasta Bin Ladenovog globalnog džihada.
„To je zastrašujuće, ne toliko zbog tragedija rata, koliko zbog onih tragedija koje su se desile pod nosom američke Vlade - u to vreme uz američko saučesništvo”, kaže se u osvrtu.
U knjizi se govori i kako je Klintonova administracija, u saradnji sa Iranom, tajno snabdevala bosanske mudžahedine, uključujući Al kaidu, milionima dolara u oružju i opremi. Džon R. Šindler služio je skoro deceniju u Američkoj bezbednosno agenciji (NSA) - što ga odvelo u mnoge zemlje u podršci SAD i savezničkim snagama koje su operisale na Balkanu, i bio je vrhunski NSA ekspert za Balkan. (Srna)
--------------------------------------------------------------
Goran Matic
Na 459 stranica velikog formata on obrađuje deo svoje aktivnosti iz nemilog vremena bombardovanja Jugoslavije.
Iz pera bivšeg saveznog Ministra za informacije, pojavila se knjiga koja baca novo svetlo na jedan od do sada malom broju ljudi znani oblik otpora NATO propagandi, o Koordinaciono-operativnoj grupi za informisanje strane javnosti, koja je radila tokom NATO bombardovanja naše zemlje, a na čijem se čelu nalazio.
Nakon Prologa i Uvoda, knjiga po danima prati aktivnosti grupe propagandnih eksperata koji su pokušali da pariraju propagandi protivnika i da u konkretnim uslovima i sa neuporedivo manjim resursima omoguće da svet ipak vidi slike ratnih razaranja, koje se nikako nisu uklapale u dobro usavršeni koncept „aseptičnog rata”, koji je nastao tokom rata u Vijetnamu a detaljno razvijen za vreme Zalivskog rata.
Knjiga obiluje dokumentarnim podacima koji su dati na svež i zanimljiv način, u vidu dijaloga malobrojne grupe pažljivih analitičara i mnogobrojnih ličnosti koje se pominju u knjizi.
Svaki dan nazvan je po nekom poznatom filmu, što samo pojačava utisak nekih komentatora da se zapravo radilo o prvom ozbiljnom virtuelnom ratu.
Oni koji su neposredno branili otadžbinu, kojima je ova knjiga i posvećena, dobro su znali da je ovaj rat bio realnost, sa tragičnim ishodom za preko tri hiljade naših sugrađana.
Knjiga obiluje novim detaljima našeg za sada poslednjeg rata, počev od toga da je on trajao 81 dan a ne 78, kako su to mnogi „izbrojali”, pa do do sada neobjavljenih detalja obaranja ponosa američke avijacije, nevidljivog Stelta.
Na 320 stranica koje se čitaju u dahu, ilustrovanih sa oko 160 fotografija znanih i neznanih protagonista ove borbe, osvetljavaju se skoro zaboravljene epizode naše kalvarije, ali i daje odgovor brojnim kritičarima kako se vodio rat na način znan još iz poznate pesme Đure Jakšića „Mač i pero”, odnosno na koji način on tretira bilans ratne propagande i čemu se sastoji naš uspeh nad NATO snagama. Tome je posvećen deo knjige od 6 strana sa naslovom „Šest godina kasnije”.
Na kraju svakog dana citirani su neki od karakterističnih tekstova sa sajta čuvenog Beograd.com, čija uloga u informisanju naših građana za vreme bombardovanja još nije valorizovana na pravi način.
Ovo su autentični napisi malih ljudi, koji verno odslikavaju stanje svesti jednog dela nacije koji je mogao da koristi kompjuter kao izvor pravih informacija uglavom u tzv. „slobodnom svetu”.
U delu knjige pod naslovom „Leksikon propagande”, na 90 strana Matić se prikazuje u manje poznatom svetlu vrsnog poznavaoca teorije komunikacija i medija. Obradio je ukupno 41 pojam iz poznatog „ A Chronology and Glossary of Propaganda in the United States” autora Ričarda Nelsona.
Navodeći najpre citat definicije pojma datog u ovoj bibliji masovnih komunikacija u SAD, autor je pokušao da pojavu prepozna i imenuje u našim uslovima, lucidno ukazujući na mnogobrojne manipulacije gospodara svesti modernog zapadnog čoveka.
Bez mnogo strasti, detaljno i analitično, Matić uvodi čitaoce u tajne najmoćnijeg oružja današnjice, u tajne manipulacije ljudskom svešću.
O kakvom je znalcu ove materije reč svedoči i bibliografija sa 57 knjiga i preko 130 članaka iz ove oblasti koje je autor koristio.
Većoj preglednosti i lakšem korišćenju ove knjige svakako bi doprineo i registar imena i toponima, koga u ovom izdanju nema.To je ozbiljan nedostatak ovog dela koje je objavio beogradski „Medijagraf”.
------------------------------------------------
Na misi uoči praznika poljske Kopnene vojske, biskup je apelovao na vojnike i njihove porodice da čuvaju i poštuju hrišćanske vrednosti. „Ne pretvarajte Evropu u Euroarabiju”, apelovao je biskup i izrazio uverenje da Al-kaida ne može da oprosti poljskom kralju Janu III Sobjeskom poraz kod Beča.
Velika bitka u kojoj je poljski kralj Jan III Sobjeski pritekao u pomoć austrijskom caru Leopoldu I odigrala se 12. septembra 1683. godine čime je okončana višemesečna turska opsada Beča. Posle poraza vojske velikog osmanskog vezira Kara Mustafe, sultanova armija više nikada nije ozbiljnije ugrozila centralnu Evropu. (Beta)
------------------------------------------------
- 25. septembar 2007.
NATO je Srbiji dostavio podatke o lokacijama u Srbiji gađanim kasetnim bombama 1999, kaže portparol NATO-a.
„NATO je jutros predao podatke, tokom sastanka sa ambasadorom Srbije Brankom Milinkovićem”, izjavio je neimenovan portparol, dodajući da će NATO izdati i saopštenje tim povodom.
Dokument bi trebalo da sadrži koordinate lokacija na koje je bačeno više od 1.000 kasetnih bombi. Ostataka kasetnih bombi ima na više od 23 kvadratna kilometra u Srbiji.
Beograd je u februaru od NATO-a tražio podatke o lokacijama na koje su bačene bombe, koje su 1999. ubile na desetine civila, tokom napada na Niš, ali i na brojne lokacije u Srbiji, naročito na Kosovu i Metohiji.
Dobijeni podaci biti od najvećeg značaja za ostvarenje projekata čišćenja lokacija kontaminiranih neeksplodiranom kasetnom municijom, čije prisustvo i posle osam godina od bombardovanja ugrožava bezbednost civilnog stanovništva.
Zbog velikih troškova potrebnih za uspešno čišćenja lokacija, biće neophodno angažovanje zainteresovanih zemalja-donatora i međunarodnih organizacija, na čemu će se Ministarstvo spoljnih poslova svesrdno angažovati, kaže se u saopštenju. (Tanjug)
---------------------------------------------------
Nepoznata bolest posle pada meteorita
18. septembar 2007.
Stanovnike jednog sela na jugu Perua pogodila je nepoznata bolest nakon što je u njegovoj blizini pao meteorit prenosi agencija AFP, navodeći da su u subotu oko podneva žitelji sela Puno u visokim Andima na granici sa Bolivijom videli eksploziju i vatrenu loptu i da su u prvi mah mnogi pomislili da se srušio neki avion.
Potom su stanovnici Punoa počeli da se žale na glavobolje i povraćanje usled „čudnog mirisa”, rekao je peruanskom radiju RPP Horhe Lopez, lokalni zdravstveni zvaničnik.
Sedam policajaca je upućeno da proveri ove izveštaje, ali su se i oni razboleli, a pre no što su upućeni na bolničko lečenje davan im je kiseonik.
Spasilačke ekipe i stručnjaci došli su na mesto gde je pao meteorit, koji je za sobom ostavio 30 metara širok i šest metara dubok krater. „Iz kratera je počela da izbija ključala voda, a okolo su nađeni parčići stena i šljaka. Stanovnici su veoma zabrinuti”, izjavio je Limače. (Beta)
**************************
Peru 'meteor crash'
Some 600 people in Peru have required treatment after an object from space - said to be a meteorite - plummeted to Earth in a remote area, officials say.
They say the object left a deep crater after crashing down over the weekend near the town of Carancas in the Andes.
The crater has been spewing fetid gases, reports say
People who have visited scene have been complaining of headaches, vomiting and nausea after inhaling gases.
A team of scientists is on its way to the site to collect samples and verify whether it was indeed a meteorite. It [the object] is buried in the earth," local resident Heber Mamani told the BBC. The incident began on Saturday night, when people near Carancas in the Puno region, some 1,300km (800 miles) south of Lima, reported seeing a fireball in the sky coming towards them. The object then hit the ground, leaving a 30m (98ft) wide and 6m (20ft) deep crater.
The crater spewed what officials described as fetid, noxious gases.
An engineer from the Peruvian Nuclear Energy Institute told the AFP news agency no radiation had been detected from the crater and ruled out the fallen object being a satellite.
Renan Ramirez said: "It is a conventional meteorite that, when it struck, produced gases by fusing with elements of the terrain."
The gases are believed to have affected the health of about 600 people who visited the site.
Most of the victims have been complaining of headaches, vomiting and nausea.
the meteorite left a 100-foot-wide (30-meter-wide) and 20-foot-deep (six-meter-deep) crater, said local official Marco Limache.' It's not yet clear whether this is from the meteorite, gas trapped underground that was released or a chemical reaction between the two."
--------------------------------------------------
Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD odobrio je rezoluciju kojom se masakr Jermena 1915. karakteriše kao genocid.
Rezolucija nije obavezujuća i tek treba je potvrdi Kongres, ali i u ovom obliku izazvala je gnev i javnosti i političara u Turskoj.
Uz problem kurdske gerile u severnom Iraku, rezolucija je drugo sporno pitanje između dva tradicionalna NATO-saveznika, Turske i SAD. Turska je oštro reagovala na usvojenu rezoluciju, navodeći da je moguće pogoršanje odnosa dve zemlje. Odbor za spoljnopolitička pitanja odobrio je rezoluciju sa 27 glasova za i 21 glas protiv. Rezolucija bi trebalo da se sredinom novembra nađe pred poslanicima Predstavničkog doma. Gotovo istovetan nacrt rezolucije biće podnet na razmatranje i u Senatu. Obe rezolucije su, međutim, isključivo simboličnog karaktera i ne zahtevaju odobrenje predsednika SAD.
Odluka je rezultat pritiska jermenske zajednice i lobista, ali bitna je i za borbu republikanaca i demokrata, ali i vrlo osetljiva za trenutnu spoljnu politiku jer je Turska važan saveznik.
Američka administracija protivi se usvajanju rezolucije.
Prema navodima jermenskih udruženja i istoričara, oko milion i po Jermena ubijeno je od 1915. do 1917. u Otomanskoj imperiji, što mnogi smatraju prvim genocidom.
Turska odbija da to nazove genocidom i navodi da je broj žrtava preteran. Turske vlasti takođe tvrde da su Jermeni stradali kao žtrve građanskog rata i pobune.
Turska vlada je danas saopštila da će odnosi te zemlje i SAD biti narušeni zbog rezolucije: „Usvajanje rezolucije bio je neodgovoran potez, na veoma osetljivu temu, zbog kojeg će se generacijama negovani odnosi sa savezničkom i prijateljskom zemljom zakomplikovati”.
Veliki deo zaliha američkim snagama u Iraku dolazi preko Turske, a preko te zemlje snabdeva se i vojska SAD u Avganistanu, ukazao je ministar odbrane Robert Gejts pred usvajanje rezolucije, upozorivši da bi pristup turskim vojnim bazama bio doveden u pitanje.
Turska povukla svog ambasadora iz Vašingtona
Turska je danas povukla svog ambasadora iz Vašingtona radi konsultacija, reagujući na odluku odbora američkog Kongresa da usvoji dokument u kome stradanja Jermena u Otomanskoj imperiji, tokom Prvog svetskog rata, naziva genocidom.
A vlada u Ankari je u svom saopštenju istakla da „nije moguće prihvatiti optužbe za zločin koji turska nacija nije nikada počinila”, prenose zapadne novinske agencije.
Jermeni: Događaje nazvati pravim imenom
„Mala Jermenija” je jedno od imigrantskih predgrađa Los Anđelesa, u kom žive potomci doseljenika koji su pobegli iz Turske pre više decenija.
U ovoj zajednici traje konstantna kampanja u kojoj se traži od američkih vlasti da se osude turski zločini.
„Mi smo odlučni i ponosni, jer tražimo da se istorijski događaji nazovu pravim imenom”, rekao je on. (B92, Beta)
--------------------------------------------------
Oluja i Bljesak
Boris Tadić kaže da se mora utvrditi odgovornost onih koji su tokom akcije Oluja prognali 250.000, a ubili 2.500 Srba.
„Stalno ću podsećati i zahtevati da svi koji su počinili zločine moraju odgovarati pred licem pravde”, rekao je predsednik Srbije nakon što je u crkvi Svetog Marka u Beogradu upalio sveću za pomen žrtvama „Oluje”.
Akcija „Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.
Pupovac: Srbi će obeležavati mesta stradanja
Milorad Pupovac kaže da će srpska zajednica u Hrvatskoj nastaviti da obeležava mesta stradanja Srba tokom perioda 1991-1995.
Poslanik srpske nacionalne manjine u Saboru, Pupovac je objasnio da je „sigurno da je egzodus Srba u vreme Bljeska i Oluje iz 1995, ali i događaji 1991. ili 1993. godine nešto što je sastavni deo kolektivne memorije Srba u Hrvatskoj, što želimo da manifestujemo”.
Rekao je i da za Srbe u Hrvatskoj ne postoji samo jedan dan progonstva, bez obzira na to koliko su Bljesak i Oluja bili dramatičan egzodus.
„Česta i brojna izgnanstva Srba iz gradova jednako su važna. Odredićemo dan kojim ćemo obeležiti i označiti činjenicu da su mnogobrojni naši sunarodnjaci mimo svoje volje morali da napuste svoje domove, pod pritiskom ili pod direktnom pretnjom, svejedno”, kazao je Pupovac.
U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju Oluja kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. godine taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.
Akcija Oluja dovela je do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.
Izbeglice tuže Srbiju
Predsednik Upravnog odbora Centra za komunikaciju „Pravda” Dragan Sekulović najavio je da će izbegla i prognana lica srpske nacionalnosti iz Hrvatske podići tužbu protiv države Srbije:
„Umjesto jalovih saopštenja, izjava, parastosa, deklaracija, rezolucija i nakon 16 godina poniženja izbjeglih i prognanih lica od strane svih vlada Srbije, da bi se konačno nakon 12 godina ignorisanja naših problema, podigla prva zajednička tužba izbjeglih i prognanih lica srpske nacionalnosti iz Republike Hrvatske koji su u Srbiji, a protiv države Srbije za učešće u etničkom čišćenju i izdaji vlastitog naroda”, kazao je on.
Sekulović kaže i da su srpske snage, nekoliko dana pre napada hrvatske vojske, demontirale raketni sistem odbrane, da su dislocirane rakete, smenjen ratni komandant, a postavljen specijalista za evakuaciju stanovništva, te da su hrvatske snage imale kompletan raspored minskih polja koja su štitila RS Krajinu.
On je dodao da se podrazumeva i tužba protiv Republike Hrvatska i da će se, ako treba ići do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
„Trkulja i saradnici” tuže Hrvatsku
Predsednik organizacije „Trkulja i saradnici” koja se bavi prikupljanjem materijala o zločinima tokom „Oluje” najavio je danas da će Ustavnom sudu Hrvatske biti podneta tužba kojom se traži da van snage bude stavljen zakon koji je omogućio ukidanje instituta stanarskih prava u toj zemlji.
On je ocenio da je taj zakon neustavan pošto, suprotno sporazumu o sukcesiji, onemogućava da Srbima koji su prognani za vreme rata od 1991. do 1995. godine bude vraćeno oko 40.000 stanova.
On je podsetio da je hrvatska državna Agencija za nekretnine „kriminalnom preprodajom stanova” oštetila izbeglice i prognane Srbe za više od šest milijardi evra, kao i da Hrvatska odbija da Srbima prizna radni staž koji su stekli u bivšoj Republici Srpskoj Krajini.
Čestitka Sanadera za Dan pobede
Predsednik Vlade Hrvatske Ivo Sanader danas je, uoči 12. godišnjice akcije Oluja, uputio čestitku hrvatskom narodu i svim hrvatskim građanima povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti. U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju Oluja. (FoNet, Beta, Tanjug)
---------------------------------------------------
Poslednji ministar odbrane SFRJ, general Veljko Kadijević, kaže da je 2001. napustio Srbiju kao odgovor Hagu.
Kadijević je sinoć izjavio da nije želeo da se pred Haškim tribunalom pojavi ni kao optuženi ni kao svedok, a u intervjuu RTS-u, koji je dao u Moskvi gde boravi u statusu izbeglice, dodao je da je Beograd napustio kada su predstavnici Haškog tribunala prvi put kontaktirali sa njim i da ne zna da li su bili zainteresovani da se na sudu pojavi kao svedok ili kao optuženi.
Kadijević je rekao da ne snosi odgovornost za zločine u Hrvatskoj, ocenivši da je JNA bila jedina legalna oružana sila u SFRJ, koja se branila od napada paravojski i pokušala da spreči nelegalno naoružavanje i blokadu kasarni.
Kadijević je rekao da je za događaje na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara saznao tek kada je već bio u penziji jer ga general Aleksandar Vasiljević, koji je tada bio na čelu Vojnobezbednosne službe, nije obaveštavao da se bilo šta dešava.
Kadijević je rekao da je Slobodan Milošević dva dana posle 9. marta 1991. tražio od njega da vojska uzme vlast i izvrši puč, što je Štab Vrhovne komande odbio jer bi „takav gest vodio u propast”.
On je rekao da je glavni razlog za izvođenje tenkova na ulice protiv demonstranata 9. marta to što je vojska imala zadatak da štiti ustavni poredak i spreči nelegalno zauzimanje vlasti, a direktan povod bio je napad demonstranata na zgradu Saveznog sekretarijata narodne odbrane.
Kadijević je rekao da je njegov predlog tada bio da na demonstrante okupljene u centru Beograda oko predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića krenu Miloševićeve pristalice, okupljene na Ušću, umesto da interveniše policija.
On je ocenio da bi se u tom slučaju demonstranti oko Draškovića razbežali i bili potisnuti, a bilo bi izbegnuto angažovanje policije i upotreba oružja.
Protiv Kadijevića su u Hrvatskoj podignute tri optužnice za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, na osnovu kojih je raspisana međunarodna poternica Interpola. (B92, agencije)