Sveti Ilija

Prema kanonu SPC, praznik Svetog Ilije obeležen je „crvenim slovom”.
On, kako se veruje, upravlja munjama i gromovima.
Predanje kaže da je Ilija sin Savahov iz plemena Aronovog, brata Mojsijevog rođen 816. godine pre Hrista u Tesvitu, pa mu je nadimak Tesvićanin.
„Kada se Ilija rodi, njegov otac Savah vide angele Božje kako dete ognjem povijaju i daju mu plamen da jede”, zapisano je u „Prologu” vladike Nikolaja Velimirovića.
Vladika Nikolaj je pisao o plamenom karakteru svetitelja, borcu za pravu veru i protiv razvrata i nemorala, koji je vladao u jevrejskom narodu u vreme cara Ahaava i carice Jezavelje.
Prema starozavetnom predanju, Sveti Ilija nije umro, već se palenim kočijama vazneo na nebo, pa se ovaj prizor najčešće slika na pravoslavnim ikonama koje se iznose pred oltar na praznik Ilindan.
Mnoga narodna verovanja vezana su za svetog Iliju Gromovnika, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Veruje se da Sveti Ilija„komanduje” gromovima, dok se za njegovu stariju sestru Ognjenu Mariju (30. jul) veruje da upravlja ognjem, a njegova mlađa sestra Marija, čiji se praznik obeležava u avgustu, zove se Blaga.
Kad grom udara, onda kažu da Sveti Ilija, po zapovesti Božijoj, gađa đavole, pa kad grom pogodi u drvo, niko ga ne seče, čak ni za ogrev.
Oko Ilindana su često nesnosne žege, čuvene ilinjske vrućine, ali kada taj svetac mine, žege opadaju i dolaze svežije noći, pa otud i izreka: „Sveti Ilija, vatra sve milija” ili „Od Svetog Ilije, sunce sve milije”.