Svi cemo biti jedna rasa & Produzenje zivota

Научници тврде да се еволуција људског рода данас одвија брже него икада у историји човечанства.
Овај убрзани процес најбоље одсликава чињеница да је природна селекција међу људима толико рапидна да се за свега неколико генерација очекују јединке с урођеном резистенцијом на тешке болести као што су дијабетес и маларија.
Исто тако, примећено је да су људи с различитих крајева света све више налик једни другима, све до потпуне поистовећености.
Професор доктор Хенри Харпендинг, с Антрополошког универзитета државе Јута, спровео је истраживање које укључује 270 људи широм света, са циљем да утврди брзину еволуирања људског ДНК.
Истраживање је показало да је читава популација, у периоду од леденог доба по све до данас, што бројчано представља временски период од десет хиљада година, претрпела огроман број генетских промена и варијетета.
„Ми данас нисмо они исти људи од пре 1.000 или 2.000 година”, каже професор Харпендинг.
Људска раса еволуира независно широм света у Европи, Азији и Африци. Чини се да цивилизација тежи потпуном сједињавању у оквиру јединствене расе.
Истраживање је трагало и за генетским доказима у виду мутација у процесу природне селекције, током протеклих 80.000 година на простору од северне Европе преко Кине, Јапана до Африке.
Европљани имају највише генетског утицаја мормонског племена Утах. Овако нешто огледа се у генетској промени под називом - јединствени нуклеотидни полиморфизам. Промене попут ове појављују се на ДНК ланцу и, ако се „одомаће”, лако се преносе на следеће генерације.
Брзина еволуције знатно је повећана у периоду од пре 40.000 година, када се људска раса из Африке проширила по читавом свету.
Промене је најлакше пратити и проучавати на лако уочљивим мутацијама спољашње човекове грађе.
Најбољи пример тога јесте адаптивна промена у пигментацији највећег људског органа - коже.
Међутим, најинтересантније је откриће еволутивне адаптације и стварања резистенције на болести.
С тим у вези доктор Џон Хокинс с универзитета у америчкој држави Висконсин каже: „Будите сигурни да када бисте племену ловаца-сакупљача преписали дијету на бази кукуруза, добили бисте племе дијабетичара. Ми данас пролазимо кроз нешто слично придржавајући се, на пример, дијете с повећаним процентом угљених хидрата!”
Данас постоји више од 20 активних генетских промена везаних за резистенцију на маларију, а позната је и појава нове крвне групе популарно назване „дафи”.
Своје место на листи новитета нашао је и новооткривени генотип, под називом CCR5, који датира још од пре четири хиљаде година. Овај ген, одговоран за резистенцију на ХИВ вирус, постоји код десет одсто европске популације. (Блиц)
-----------------------------------------------------
Američki naučnici tvrde da će zahvaljujući genetičkim otkrićima, u budućnosti biti moguće produženje ljudskog veka na 800 godina.
Do tog zaključka je došao genetičar Valter Longo, profesor gerontologije i bioloških nauka na Univerzitetu Južna Kalifornija i vođa istraživačkog tima koji je uspeo da desetostruko produži život gljivice kvasca. Longov istraživački tim je uspeo, odstranivši iz genoma gljivice samo dva gena i stavivši je na niskokaloričnu „dijetu”, da produži život gljivice kvasca na deset sedmica. Takvi organizmi obično ne žive duže od jedne sedmice.
Naučnici su uvereni da se njihovo istraživanje neposredno odnosi i na probleme starenja ljudskog organizma. „Mi stvaramo osnovu za reprogramiranje organizma na zdrav život. Ukoliko uspemo da dokučimo na koji način radi mehanizam dugovečnosti, bićemo u stanju da ga primenimo na sve ćelije bilo kog živog organizma”, rekao je Longo. On je kazao da je trenutak kada će čovek moći da živi 800 godina još vrlo daleko, ali i da će mogućnost produženja života na 120 godina možda biti ostvariva već u doglednoj budućnosti. (Tanjug)