Sila Boga ne moli, al' Bog silu ne voli

24.3.1999. (svedocenje Beogradjanina)
Znam da sam pozvan od strane poznanice i njene majke da im pomognem da prebacimo stvari iz njihove trafike na okretnici busa u kucu na Vracaru...živele su same...bolje da vucem ja nego žene... Taman smo sisli sa autobusa kod Karadjordjevog parka ispred Hrama, kad se ne vecernjem/noćnom nebu jasno ocrtao beli trag Tomahavka koji je leteo negde ka Batajnici, verovatno... Obe su pocele da placu i da drhte, oduzevsi se potpuno u soku, a ja sam ih sa stvarima stavio ispod trema Narodne biblioteke i izasao na poljanu da vidim šta će se dalje desavati... U tom momentu je iz drugog dela grada poletela najverovatnije rucna protivavionska raketa Strela 2M koja je pokusala da u letu unisti americki projektil... Promasila ga je, ali je na nebu iznad Hrama Sv. Save ostavila svoj beli trag koji je napravio idealnu sliku velikog krsta sa belim tragom Tomahavka... Taj krst direktno iznad Hrama nikad neću zaboraviti...

'Skorpioni'

Četvorica pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni” osuđeni su u utorak na ukupno 58 godina zatvora, dok je jedan oslobođen optužbi da je učestvovao u likvidaciji šestorice srebreničkih muslimana u Trnovu u julu 1995. godine.
Slobodan i Branislav Medić osuđeni su na maksimalne kazne od po 20 godina, Pero Petrašević, jedini koji je priznao krivicu, osuđen je na 13, Aleksandar Medić na pet godina zbog pomaganja u izvršenju, dok je Aleksandar Vukov, koji se takođe teretio za pomaganje, oslobođen.
Prema optužnici, „Škorpioni” su kao paravojna formacija koju je formirala naftna industrija Republike Srpske, a koja je vojno delovala u sastavu Republike Srpske Krajine, na mestu zvanom Godinjske bare u blizini Trnova ubili šest muslimanskih civila.
Osuđeni su ubili: Safeta Fejzića, Admira Alispahića, Sidika Salkića, Smajila Ibrahimovića, Dina Salihovića i Jusu Delića. (Beta, Tanjug)

Ustaski monstrum Dinko Sakic

Бивши командант усташког логора смрти Јасеновац Динко Шакић, који је због ратних злочина осуђен на 20 година затвора, умро је након дуге и тешке болести у 87. години у загребачкој болници Дубрава.
Шакића је на основу међународне потернице Аргентина 1998. изручила Хрватској, након чега је на загребачком жупанијском суду осуђен на 20 година затвора због ратних злочина над цивилним становништвом. Након шест месеци суђења, које су пратила бројне јеврејске организације и међународна заједница, Шакић је у октобру 1999. проглашен кривим зато што је као командант логора од маја до краја октобра 1944. командовао и спроводио мучења и убијања логораша и зато што је пропустио да спречи и казни злочине потчињених усташа.
Шакић је осуђен и због тога што је лично хицима из пиштоља убио четворицу логораша и наредио вешање 22 логораша.
Казну је служио у Лепоглави у ћелији с високим комфором, са телевизором и компјутером како би могао да пише мемоаре, а неколико пута месечно могао је да посећује своју жену Наду.
Њој је суђено као усташкој чуварки у Старој Градишки, али је ослобођена јер нико није могао да сведочи да је неког убила, па је затим на терет државе смештена у комфоран старачки дом.
Шакић је због лошег здравља касније боравио у затворској болници у Загребу, а казна би му истекла 2018. године. (Танјуг)

Zoran Tanasijevic - Cyber Tasa

Pažnju javnosti ovaj geograf i zaljubljenik u astronomiju je izazvao još kad je mrs i jaja prodavao preko interneta, pa potom u svom selu osnovao internet klub i počeo da promoviše seoski turizam.
Tasa živi u selu Moravci. To je veliko selo, sa 530 žitelja, u opštini Ljig. I Zoranu Tanasijeviću dobro ide.
Od kako je svet ugledao kao jedinac u Bosanke (“Mamin kum je imao neku neprežaljenu ljubav u Bosni pa joj dao ovo retko ime”, objašnjava) i Dobrivoja pa do dana današnjeg u 47. godini nema na šta da se požali. Prošle godine se oženio Snežanom, profesorkom ruskog jezika iz Dudovice, susednog sela. Novu kuću polako doteruje da bude k’o za izložbu.
- Ovo je solarna kuća. Sve prostorije su na severnoj strani odakle duva vetar, osim ove velike dnevne sobe koja je okrenuta ka jugu, ima prozore nakoso i mnogo svetla. Tokom dana ona je direktno osunčana, a ispod nas je skladište toplote, sloj kamena metar debljine - objašnjava nam Tasa. - Zid okrenut ka jugu je od betona, sa spoljne strane ću ga prefarbati u crno pa potom staviti stakla.Sa te strane ću sagraditi i terasu sa staklenikom.
Tasa odmah izaziva naše simpatije. Razgovorljiv je čovek koji se često i od srca smeje, a takvog je danas teško sresti u Srbiji.
- Moji roditelji su se bavili poljoprivredom, ja sam sa njima odrastao, uz poljoprivredu se iškolovao, i gimnaziju i Geografski fakultet u Beogradu sam završio uz rad na imanju - priča.
Bio je odličan student, sa prosečnom ocenom iznad devetke, nudili mu da ostane na Geografskom institutu.
Trideset godina sam član Srpskog geografskog društva. Deset godina sam radio u istraživačkoj stanici Petnica, vodio program astronomije i geografije. Radio sam sa izuzetnom decom, to je bio sjajan posao. Baš mi je žao što je ta stanica otišla nizbrdo, nije onakva kakva je nekada bila.
- Dvadeset godina je moj otac imao tezgu, br. 37, na Kalenić pijaci. Super mu je išlo, posebno od 1985. do 1990. godine. Kad dođe, već ga red čeka. Do deset sati sve rasproda, sto kila sira, dvadeset pet kila kajmaka, hiljadu i po jaja. Mi smo ovu kuću napravili samo od krava i jaja, i to lako, za tri godine, ni dinara kredita nismo uzeli, a kupili smo kompletnu mehanizaciju i plus se ja školovao.
To je bilo zlatno doba kad su Beograđani imali platu po nekoliko hiljada maraka. Sa hiperinflacijom prodaja je pala, pa se posle opet od tezge na Kaleniću nekoliko godina moglo solidno živeti.
- Danas su stvari promenile. Ako neko misli da živi od sela, mora da ima ili mnogo zemlje, od 20 do 40 hektara, ili mnogo stoke. Nema više, kao nekad, zarade od pet-šest krava. Sa imanjem koje je nasledila majka imamo deset hektara zemlje. To što mi obrađujemo nije komercijalno. Imamo dve krave, dve svinje, malo kokošaka, tek toliko da imamo svežeg mleka, jaja i mesa.
Kad mu je otac Dobrivoje umro, Zoran je stao iza tezge na Kalenić pijaci. Zar ga nije bilo blam, on sa fakultetskom diplomom, da beogradskim gospođama nudi sir, kajmak, jaja.
- Taman posla, bilo mi je mnogo interesantno. A tek kada sam objavio ponudu na internetu, onda je bila gužva, bože sačuvaj. Dolazili su ljudi čak iz Zemuna samo da vide da li je reč o nekoj prevari. Pedeset odsto mi skočila prodaja.
I tako 2000. godine u Moravcima je napravio internet klub.
-Počeli smo da pravimo sajtove i sad držimo nekoliko portala, za turizam, za zelenilo i cveće... Poslednji naš hit sajt je www.selo.co.yu, gde promovišemo seoski turizam. Time se, evo već dve-tri godine, baš ozbiljno bavimo. Imamo bazu od 130 kuća u Srbiji, dvesta smo ukupno bezecovali i to polako unosimo na sajt. Dobra su iskustva.
- Zoran Tanasijević se aktivno bavi i politikom. U prethodnom sazivu bio je poslanik DSS-a u Skupštini Srbije.
Slučajno, 1992. godine, čim se osnovala Demokratska stranka Srbije. Vojislav Koštunica je naš komšija iz Belanovice, ima tamo vikendicu više od trideset godina. Znali smo ga kao čestitog, mirnog, tihog. Neki moji prijatelji, njegove komšije, osnovali su odbor DSS-a i ja sam odmah ušao. Desetak godina sam bio predsednik opštinskog odbora DSS-a i odbornik u Skupštini opštine Ljig, pa jedno dva i po meseca i predsednik SO. Posle sam postao poslanik. I sada sam na izbornoj listi. Opet smo napravili dobar rezultat, treći smo u Srbiji.
Nisam ni za kakve ključeve, ali poljoprivreda i prehrambena industrija daju 45 odsto nacionalnog dohotka i treba da se čuje glas seljaka. Ali kad pogledata po strankama, seljaka nema ni u glavnim odborima, ni u opštinama... Sve se komercijalizovalo, politika je postala biznis, sačuvaj Bože.

Serbian National Anthem (Boze Pravde)

*In english

God of Justice

God of Justice;Thou who saved us
when in deepest bondage cast,
Hear Thy Serbian children's voices,
Be our help as in the past.
With Thy mighty hand sustain us,
Still our rugged pathway trace;
God, our hope; protect and cherish
Serbian crown and Serbian race!
Bind in closest links our kindred
Teach the love that will not fail,
May the loathed fiend of discord
Never in our ranks prevail.
Let the golden fruits of union
Our young tree of freedom grace;
God, our Master! guide and prosper
Serbian crown and Serbian race.
Lord! Avert from us Thy vengeance,
Thunder of Thy dreaded ire;
Bless each Serbian town and hamlet,
Mountain, meadow, heart and spire.
When our host goes forth to battle
Death or victory to embrace-
God of armies! be our leader
Strengthen then the Serbian race.
On our sepulchre of ages
Breaks the resurrection morn,
From the slough of direst slavery
Serbia anew is born.
Through five hundred years of durance
We have knelt before Thy face,
All our kin, O God! deliver,
Thus entreats the Serbian race.

*In russian

Боже правды

Боже правды, Ты, Спасавший
Нас от смерти, бед и ран,
Внемли вновь моленьям нашим:
Будь и впредь спасеньем нам!
Направляй рукою твердой
Наш корабль в пучине вод.
Боже правды, Боже спаси,
Землю сербов, сербский род!
Сложи сербских братьев силу
На достойный, славный труд.
Наш союз — врагам могила,
Сербам — к цели верный путь.
Пусть блестит на ветви сербства
Золотой единства плод.
Боже правды, Боже спаси
Землю сербов, сербский род!
Пусть на головы людские
Твой не грянет гнева гром.
Благослови сербу село,
Поле, ниву, город, дом!
Если брани день встревожит —
Нам ускорь к победе ход.
Боже правды, Боже спаси
Землю сербов, сербский род!
И из мрачной сини склепов
Сербской славой вновь сияй.
Нам в наставшем новом веке
Вновь успехов Боже дай!
Ты спасти отчизну можешь
Пятьсотлетней битвы плод.
Защити, спаси, о Боже, —2Тебя

Serb mass graves in Bosnia

BROD - Five locations have been discovered in the RS, suspected to be mass graves containing the remains of murdered Serbs.
The Municipal Association for the Search for Prisoners-of-War and Missing Civilians from Brod has discovered a mass grave in the region, containing the bodies of victims suspected of being killed by the Croatian regular army and the joint Muslim and Croat armed forces during 1992. "The Operational Missing Persons Team from the Republic of Srpska (RS) was told about mass burial sites that needed to be investigated,” said association president Marko Grabovac, adding that two of the locations were located at the Banjica Catholic cemetery.
He said that during the six-month occupation in 1992, there had been 10 camps in the municipality of Bosanski Brod housing over 2,000 Serbs from Brod, Derventa, Modriča, Odžak and Doboj.
"At least half were killed, their bodies thrown into the Sava river,” Grabovac said.
He added that so far 368 bodies had been exhumed from the mass graves in Brod, and that 263 victims had been identified, all of them Serb.
"The first mass grave where the bodies of murdered Serbs were buried, was discovered in 1993 at the City Cemetery, where we exhumed 92 victims,” Grabovac said.
He said that requests had been lodged long ago with prosecution offices in Doboj and Zenica to establish the whereabouts of 59 bodies, including 23 children’s skeletons exhumed from a mass grave in Sijekovac, near Brod.
So far no one has been indicted for the crimes against the Serb population in Brod, despite the fact that the Hague Tribunal received as long ago as 2002 considerable material with strong evidence of the war crimes committed, along with the names of the commanders, executioners, and victims.

Ante Markovic's testimony

Ante Markovic's testimony by Novi List
‘Milošević and Tuđman admitted they had agreed to divide Bosnia-Herzegovina’

‘Slobodan Milošević and Franjo Tuđman confirmed to me personally that at their meeting in Karađorđevo in March 1991 they agreed to divide Bosnia-Herzegovina between Serbia and Croatia’, declared Ante Marković on 23 October 2003 at the trial of Slobodan Milošević in The Hague, at which he was appearing as a witness for the prosecution.

Ante Marković, the last Yugoslav premier, stated: ‘I was informed about the subject of their discussion in Karađorđevo, at which Milošević and Tuđman agreed to divide Bosnia-Herzegovina between Serbia and Croatia, and to remove me because I was in their way.’ He said that he met afterwards with Slobodan Milošević, then president of Serbia, in Belgrade, and with the late Croatian president Franjo Tuđman in Zagreb, and that he told them openly that he knew about their accord. ‘They both confirmed that they had agreed on dividing Bosnia-Herzegovina. Milošević admitted this immediately, while Tuđman took more time’, said Ante Marković in reply to questioning by chief prosecutor Geoffrey Nice.

According to him, both the late Croatian president and the defendant Milošević believed that Bosnia-Herzegovina was an artificial creation and the Bosniaks an invented nation, since in Tuđman’s view they were ‘converted Catholics’ and in Milošević’s ‘converted Orthodox’. The two also believed that the division of Bosnia-Herzegovina would not cause a war, since the Serbs and the Croats together were in a majority; they envisaged an enclave for the Bosniaks. They expected to receive support from Europe, since the latter did not wish to have a Muslim state. Tuđman also told him that history would repeat itself in that Bosnia would again fall ‘with a whisper’, the witness said.

Marković affirmed that he warned both leaders that this would lead to war, deaths, refugees and the transformation of Bosnia into a Palestine; that blood would freely flow; and he told them that he himself would fight against it.

Marković stated that he told this to the Bosniak leader Alija Izetbegović, who gave him some secretly made tapes of conversations between Milošević and Radovan Karadžić, concerning the arming of the Bosnian Serbs by way of the JNA as part of the so-called RAM [framework] Plan. Marković laid this information before his government, but the Slovene admiral Stane Brovet insisted that the JNA had nothing to do with it, stated Marković.

Ante Marković, who was prime minister of Yugoslavia from March 1989 until his resignation in December 1991, said that this was the first time in the past twelve years that he had made public his views on these events.

In his subsequent testimony against the former president of FRY, Yugoslavia’s last premier Ante Marković said that during the 1990s Milošević was ‘obviously striving to create a Greater Serbia. He said one thing and did another. He said that he was fighting for Yugoslavia, while it was clear that he was fighting for a Greater Serbia, even though he never said so personally to me.’

Testifying about military activities in 1991, he described the attack on Slovenia of 26 June for which some hold him responsible. He insisted that he was not responsible for it, and that as prime minister he had no control over the JNA. The Slovenian president Milan Kučan informed him about the attack by telephone, while the Yugoslav minister of defence Veljko Kadijević told him: ‘Since we knew you wouldn’t agree, we didn’t bother to ask you.’

Marković also described his participation in the peace talks at The Hague in September 1991, during the time of the shelling of Dubrovnik. The witness stated that when he asked Milošević how he could shell a city like Dubrovnik, he got the reply that ‘no one is shelling Dubrovnik’; and when he turned to Tuđman, the latter replied: ‘you heard what Milošević said’. ‘Tuđman was not against the shelling of Dubrovnik and Vukovar, if this added to the argument for independence’, was Marković’s view. He described in the courtroom also the missile attack on the Ban’s Court [the Croatian president’s office] in October 1991, during which quite by chance he was not killed together with Tuđman and Stipe Mesić (who was then a member of the Yugoslav presidency).

The prosecutor asked whether their meeting had lasted long enough for information about it to be sent outside Croatia and for the planes to arrive. Marković replied in the affirmative, saying that: ‘it lasted four and a half hours, and they sent their fastest planes, most likely MIG-29s, which fired their missiles from the great height of 14-15 kilometres.’ Marković went on: ‘A missile hit the dining room, and if we had stayed a little longer at our lunch I should not be here to testify.’

In a brief cross-examination Milošević tried to prove that it was Marković who sent the JNA against Slovenia, quoting the minutes of a meeting at which he and Milan Kučan asserted this; but Marković denied it. Prior to his appearance in the courtroom, Marković was registered as protected witness C-62.

Amisi

Među mnogobrojnim i različitim veroispovestima koje se praktikuju u modernoj Americi, hrišćansko-protestantska sekta Amiša predstavlja posebnu priču.
Amiši žive u tehnološki najnaprednijoj zemlji sveta ali u svom vlastitom vremenu.
I dan danas putuju na konjima ili u kočijama, odbijaju da koriste predmete na struju, u njihovim domovima nema telefona, kompjutera, niti sijalica.
Odeća im je jednostavna i isključivo u tamnim bojama.
Od oko 200.000 Amiša u svetu, 99 odsto živi u SAD.
Preostali su uglavnom u Kanadi, odmah preko granice.
Najpoznatija zajednica Amiša živi u okrugu Lankaster u Pensilvaniji.
To je mesto uvek puno turista koji dolaze da vide muškarce i dečake u crnim kaputima i žutim slamnatim šeširima, a devojke i žene u dugim haljinama i sa belim maramama.
Kada se ožene, Amiši puštaju bradu koju nikada više ne briju, čak ni ako žive 90 godina, što je zapravo česta pojava, jer vrlo naporno fizički rade i zdravo se hrane.
Zajednica Amiša je vrlo patrijarhalna.
Muškarci jedu pre nego se hrana posluži ženama.
Istorija Amiša seže u 17. vek kada je u Švajcarskoj nastala sekta koja se otcepila od anabaptista. Kasnije se proširila i na Nemačku.
Amiši su se odelili jer su smatrali da anabaptistička crkva nije dovoljno stroga, da njihovi vernici ne žive dovoljno čistim i skromnim životom.
Pošto su bili proganjani, 1693. su napustili Evropu i stigli u SAD.
I dok se Amerika industrijalizovala, Amiši su nastavili da žive od svoje zemlje verujući da Bog želi da oni žive na takav način.
Deca Amiša idu u posebne škole sa jednom učionicom, do 8. razreda, a poljoprivreda je i dalje okosnica amiškog života.
Amiši su veoma pobožni, poštuju biblijske zapovesti i ne koriste modernije izume, poput električne struje, ali koriste propan, kerozin, drvo, ugalj i prirodni gas.
Postati Amiš je stvar izbora. To nije obavezno, mada su retki pripadnici zajednice koji je napuštaju.
Neke tradicije Amiša se ipak menjaju. Na internet portalima je moguće naći da danas u okviru zajednice postoji grupa koju sami Amiši nazivaju „novi red” i koja recimo koristi automobil.
Mnoge vođe Amiša veruju da odvojenost od spoljnog sveta jača njihovo društvo. Uprkos tome što mnogi smatraju da je životni stil Amiša zaostao, amiško stanovništvo u okrugu Lankaster se skoro utrostručilo u poslednih pet decenija.
Amiši se drže van glavnih društvenih tokova.
Oni jesu u Americi, ali kao da nisu deo nje.
Oni plaćaju poreze jer su na to obavezni zakonom. Međutim, ne učestvuju na izborima, ne koriste zdravstvenu zaštitu, nemaju penzije, niti šalju svoju decu u državne škole.
Sve do ranih 80-ih, amiški pacifizam i staromodni način života mnogi su Amerikanci smatrali nedopustivim. Ipak, poslednjih godina situacija se menja.

110 godina za zlocin

Američki vojni sud prošle noći izrekao je kaznu od 110 godina zatvora vojniku okrivljenom za učešće u silovanju i ubistvu 14-godišnje iračke devojčice i ubistvo njene porodice 2006. godine kod Bagdada.
Redov Džesi Spilman (23) okrivljen je za silovanje, zaveru za učešće u silovanju, za provalu u kuću sa namerom silovanja i za četiri ubistva.
Napad se desio u mestu Mahmudija, oko 32 kilometra južno od Bagdada.
Vojni tužilac nije rekao da je Spilman neposredno učestvovao u silovanju ili ubistvima, već da je ušao u kuću znajući šta ostali vojnici nameravaju, i da im je čuvao stražu.
Spilman je dobio najdužu kaznu od sve četvorice do sada okrivljenih vojnika.
On je jedan od pet vojnika koji su optuženi i osuđeni u slučaju silovanja i ubistva porodice u Mahmudiji, južno od Bagdada u martu 2006. godine.
Narednik Pol Kortez i vojnik Džejms Barker priznali su krivicu i osuđeni su na 90 i 100 godina zatvora.
Vođa cele ove „operacije” Stiven Grin otpušten je iz vojske zbog „poremećaja ličnosti” i čeka suđenje pred civilnim sudom. Njega verovatno očekuje smrtna kazna.
Kortez i Barker priznali su da su silovali 14-godišnju Abir Kasim al-Džanabijat, a na suđenju su rekli da je Grin ubio njene roditelje i mlađu sestru. Nakon toga Grin je silovao i ubio devojku, na čije su tijelo prosuli kerozin i zapalili ga u pokušaju da sakriju tragove zločina.

Aerodrom Nikola Tesla

http://www.airport-belgrade.co.yu/code/navigate.php?Id=1
Mozete dobiti info na telefon:
+381 11 209 4444
+381 64 8485 402
SITA adresa: BEGOWXH

Odbrana Zvezdana Jovanovica

U nastavku iznošenja završnih reči na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, advokati optuženih Zvezdana Jovanovića i Aleksandra i Miloša Simovića ocenili su da nema dokaza da su njihovi branjenici izvršili dela za koja se terete.
Oni su policiju optužili za uklanjanje, podmetanje i kreiranje dokaza koji bi podržali navode optužnice, istovremeno ukazujući na propuste u obezbeđenju pokojnog premijera za koje su, prema njihovoj oceni, odgovorni najviši policijski funkcioneri. Jovanovićev branilac Nenad Vukasović svoju završnu reč bazirao je na tvrdnji da su Đinđića ubile strane sile, odnosno da je nalog da se ubije došao „spolja”.
„Premijer je smetao mnogima i u zemlji i inostranstvu, samo je pitanje kome više”, rekao je Vukasović i dodao da „onaj ko je pripremio i omogućio atentat na premijera 12. marta 2003. godine dolazi van granica ove zemlje”.
On je naglasio da je Đinđića ubilo NN lice, koje nije pripadnik „ni ”zemunskog klana„, ni Jedinice za specijalne operacije”. „Ako nađete jedan jedini dokaz kojim biste stavili pušku u ruke Zvezdanu Jovanoviću, presudite mu”, rekao je Vukasović.
On je naglasio da su Đinđića ubili moćnici izvana „...koji su ga i doveli na vlast”, napominjući da su optuženi „kolateralna šteta, jer neko mora biti osuđen”.
Vukasović je rekao da su dokazi i tragovi ubistva premijera namerno uništeni i da su na Đinđića ispaljena tri hica, podsećajući da niko od članova obezbeđenja, koji su na sudu tvrdili da su čuli tri pucnja, nije mogao da locira odakle je došao prvi pucanj.
„Suština trećeg metka je suština prvog metka jer ovde su bila dva snajperska gnezda”, rekao je Vukasović i dodao da je prvo snajpersko mesto bilo „strano”, tako da je moralo da bude sklonjeno da se o njemu ništa ne bi saznalo.
Branilac Miloša i Aleksandra Simovića advokat Želimir Čabrilo smatra da se tokom sudskog postupka nije došlo ni blizu istine o ubistvu premijera, ističući da to ubistvo nije imalo političku dimenziju.
Za svoju tvrdnju da ne vidi da je ubistvo Đinđića političko, Čabrilo je naveo da je posle ubistva premijera na to mesto došao Zoran Živković i da nije došlo do promene politike u zemlji, niti prema inostranstvu.

483 kg kokaina, 2007.

Raspisana je poternica za Stanislavom Čočorovski-Poletan zbog sumnje da je organizovala transport 483 kilograma kokaina. MUP Srbije proverio je poslovanje firme „Makfut”, koja radi u Srbiji, a koja je označena kao vlasnik kontejnera u kojima je otkriveno 483 kilograma kokaina. Poletanova ima državljanstva Makedonije i Srbije.
Inače, Stanislava Poletan pominjana je u Srbiji 2003. godine tokom istrage o transferu fudbalera Obilića.
Kokain je zaplenjen na granici Makedonije, gde je stigao preko Kosova.
Crnogorska policija saopštila je da su kontejneri kojima je kokain stigao u luku Bar vlasništvo „Makfuta”.
Na adresi u beogradskom naselju Julino brdo, na kojoj je prijavljeno sedište firme, nalazi se stan porodice Poletan, bez naziva firme, sa blindiranim vratima.
Jedan od stanara zgrade u kojoj se nalazi preduzeće „Makfut” rekao je agenciji Beta da su u tom stanu tokom NATO bombardovanja 1999. godine povremeno boravili Željko Ražnatović Arkan i njegova supruga Svetlana.
Poletan je 28. decembra 2006. godine za 1.100 evra iznajmila vozača kamiona Aliju Azirovića iz Skoplja da prenese kante sa polikolorom od pristaništa u Baru do Soluna.
Prema informacijama iz makedonske policije, firma „Makfut” bila je organizator transporta kokaina koji su platili grčki državljani. Firma iz Venecuele, koja je poslala tovar, i grčka firma, koja je bila naručilac, jesu nepostojeće firme.
Krajnja destinacija kokaina bilo je tržište zapadne Evrope.
Firma „Makfut” poznata je po trgovini akciznom robom, alkoholom i cigaretama i preko te firme u vreme vladavine Slobodana Miloševića su bili snabdevani fri-šopovi na graničnim prelazima.

Republika Srpska

Radovan Karadzic

АПЕЛ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ЗА ЗАШТИТУ ПОРОДИЦЕ КАРАЏИЋ
Као духовник и пастир свих хришћанских душа које ми је Бог поверио на старање и бригу, дужан сам да упозорим моћне стране чиниоце, за које верујем да су такође хришћани, да се не може и не сме уцењивати, злостављати и кажњавати цела породица због оптужби једног њеног члана.
Реч је наравно о ужој породици др Радована Караџића, чија су жена Љиљана, кћи Соња и син Александар изложени дуготрајном узнемиравању, злостављању, незаконитом лишењу слободе, па и угрожавању саме егзистенције.
У духу нашег хришћанског милосрђа и човекољубља, којим нас је Бог обдарио, најусрдније молимо да се са тим насиљем над припадницима породице др Радована Караџића одмах престане.
29. јул 2005. године
Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски
+ ПАВЛЕ (с.р.)
-------------------------------------------------
Agents posing as patients of Dr Dragan Dabic, Karadzic's alter ego, managed to secure a strand of the wanted war criminal's hair, establishing his identity through DNA analysis.
Serbia's intelligence agency, the BIA, has revealed it received a call several months ago with a tip: "You should look into this alternative medicine healer who lectures around Serbia. His voice sounds a lot like Karadzic's".
Despite the fact that, as Dr Dabic, Karadzic had adopted a new accent, the agents despatched to investigate returned and told their superiors: "We think it's him."
After finding Karadzic at an alternative health symposium held in late May, around 50 BIA officers - most of whom were not told the real identity of their target - kept him under constant surveillance.
"We were perplexed that he was so calm, never showing any nervousness before cameras," a Serbian agent told local media.
"During one of his trips, we had traffic police stop the car in which he was travelling, and they checked everyone's documents. We were surprised that he had original documents."
Two BIA agents then visited Karadzic, posing as a couple who were having fertility problems. The agents were able to obtain samples of the his flowing white hair, which were analysed to prove that Dr Dabic was actually the fugitive indicted war criminal.
The female agent apparently left the meeting impressed with Dr Dabic, reportedly claiming she felt a strange heat in her body as he put his hands over her body, but did not touch her.
Karadzic, who enjoys support among some Right-wing nationalist elements in Serbia who consider him a hero, was reportedly warned on the morning of his capture that agents were preparing to arrest him. Senior officials, fearing he may escape, gave the order to arrest the war crimes fugitive.
Karadzic led a simple life on the run, furnishing his small flat in New Belgrade with Ikea furniture, plus a few prized items such as a photograph of his father and an audio recording of his mother's funeral.
Dragan Karadzic, the fugitive's nephew, revealed he had rented "four or five flats" for his uncle, who moved regularly to avoid detection.
"I was his only support network during this period. I knew I was being followed by intelligence organizations, but I took great care to hide my tracks, changing four or five taxis very quickly to lose anyone who might be following me," he said.
They communicated only by SMS, using women's names and codes for when they felt surveillance was getting closer to the fugitive.
Karadzic is expected to be extradited to United Nations International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) in The Hague to face war crimes charges.
----------------------------------------------------
Politika, Будо Нововић
[објављено: 28/07/2008]

Ни недељу дана после хапшења најтраженијег хашког оптуженика др Радована Караџића, лајковачки кројач Новица Тасић (51) не може да дође себи.
Чак је два пута робусног и господственог држања доктору Давиду, „узимао” меру за шивење панталона и одела. Са панталонама је био презадовољан док је кројење и шивење одела зауставило његово хапшење.
Новицу Тасића, власника кројачке радње „Немања”, који се са породицом пре скоро три деценије у Лајковац доселио из Гњилана, мука је натерала на овај потпуно непредвидиви сусрет и познанство.
После обиласка силних лекара и разноразних исцелитеља своју оболелу кћерку, по препоруци једне пријатељице,одвео је код доктора Давида Дабића, чија ординација се налазила у Улици 29. новембрау Београду. Речено му је да је доктор стигао из Америке, да је врстан стручњак и уз то биоенергичар.
– Сваки пут пре одвођења кћерке на третмане код доктора Давида, а било их је у последњих неколико месеци пет-шест, прецизно сам морао да најавим време доласка. Приликом првог сусрета објаснио сам му да сам мали занатлија и да нећу моћи све услуге на време да му платим. Смиреним и љубазним гласом одговорио ми је да новац није најважнија ствар у животу и да због тога не треба да се секирам.
Код доктора Давида третмани су трајали између сат и сат и по и почињали су са разговором а завршавали са преношењем биоенергије. То је чинио испружених руку, најчешће, у пределу главе. Једном је мени казао да седнем на столицу и принео ми руке у близину образа после чега сам одмах осетио неко пецкање и чудесну топлоту – прича Новица.
Након неколико долазака доктор је Новицу почео да ословљава са Ноле. У таквој непосредности и присности он се кројачу пожалио да има проблема са панталонама, да му оне које има нису комотне и да је принуђен да носи трегере. Новица је, вели, све то добро разумео очекујући да ће кроз такву услугу моћи да компензира део трошкова за третмане своје кћерке. Пошто је од доктора Давида узео мере својски се потрудио и сашио му панталоне за које је казао да су међу најбољима које је икада имао.Одмах потом пао је и договор око одела, али због хапшења све је остало на записаним мерама и предложеном моделу.
– Најпре сам био згранут а потом психички утучен када сам после хапшења доктора Давида Дабића, сазнао да је реч о Радовану Караџићу. Питао сам се да ли је то заиста тачно или можда све што чујем и видим ружан сан. Да сам и наслућивао ко је у питању, ако ништа, показао бих још више поштовања према том изузетно предусретљивом, пријатном и родитељски забринутом човеку за здравље мог детета којему је много помогао. Није на мени да ја сада износим било какав суд о Радовану Караџићу и његовом двојнику доктору Давиду, али оно што не могу никада заборавити јесте да је много помогао и задужио моју породицу – каже лајковачки кројач Новица Тасић.
На растанку Новица нам каже да запишемо и једну његову омиљену српску изреку за коју вели да ће је читаоци добро разумети.
Вадимо нотес а кројач диктира:
„Нов бунар копај, али у стари никад не пљуј”.

Poezija Radovana Karadzica

Др. РАДОВАН КАРАЏИЋ - ПЕСМЕ

Свети Василије Острошки

Видиш ли своју руку у обраћеним
Њивама подно тебе
Поново израста мир и укочено
Узрева грожђе
Само се унесрећени гамижућ
Сећају твоје моћи
Вапи онемоћало шибље пут
Твога постојања
Оно је још увек у власти ветра
Оно још увек мирише
Прастарим мирисом

Уплашена слико застала на путу
Између земље и неба
Стено за небо свезана
Твој страх пориче плавет
Простора у глави
Све у висинама има потребу за Молитвом
Она је за добро овога биља
Против корења његова
Она је за лаган ветар са друге стране.

Вечно над понором
Као над могућношћу
Трајаће ова тужна стрепња
Речена као јасноћа
Што расте и надраста
Онесвешћену природу

Видиш ли своју узнесеност
У сунцу на твојој стени
Још увек цвеће понавља исту
Грешку
(овај грех овај инцест жуде ли спасење)
цвеће још увек не изговара
речи жалбе
оно од чега сте заједно дошли
јесте навикавање на корен
у земљи у небесима

СЛУЧАЈ ТРАВА

Је ли ти познат случај трава?
Траве се воле дубоко, ћутке.
Меке и нежне, крај наших глава,
И оне воле наше тренутке.

У нас верују, ни у шта више,
И на све лажи наших времена
Остају глуве.
Чекају кише.
Стрепе од малих сунчевих мена.

Не врече. Живе.
Ветар их љуља.
Милују твоје ноге босе.
Зато их волим.
Одсуство муља
Кошта их главе.
И њих косе.

Кад стигне косац, умиру лако.
Оне узврате мирисом: Ако!

НАДА

У рану зору, прије сунца,
На прозору се јави нада.

Најчешће голуб,
Да замијени мисао на тебе.

Па тако и буде.
Изиђе сунце,
И кроз решетке
Обасја исте ствари,
Почетак и крај исти,
Исту суштину између
Недопечених кора.

И нада, наравно, прхне.
Било је тешко
Њено крилато присуство.
Заклонила ми је и тебе и мене.

Оснажен, упирем погледе
У црне тренутке.

Shop

Srpska tradicija ltd
Neighborhood: Albany Park
3615 W Lawrence Ave (between Central Park Ave & Monticello Ave)
Chicago, IL 60625
(773) 588-7372

Not living anymore

THE WEST INDIAN SEAL (CARIBBEAN MONK SEAL)
This month scientists reported that the Caribbean monk seal has joined a long and growing list of species that carry the "extinct" label.
The seals were first sighted during Christopher Columbus' second voyage in 1494 and once numbered in excess of 250,000. But the docile creatures proved easy prey and were killed primarily for their blubber.
The last confirmed sighting was in 1952.
After several decades of searching, the National Oceanic and Atmospheric Administration finally confirmed the extinction. The seal joins millions of species that have come and gone over Earth’s 4.5 billion-year history – including the dinosaurs, which vanished about 65 million years ago.
THE DODO
The dodo is perhaps the best-known example of a species driven to extinction by human activity.
Their numbers dwindled quickly after the arrival of Portuguese and Dutch sailors to the Indian Ocean island of Mauritius in the 1500s.
Some of the flightless birds were hunted by humans, though competition with dogs, pigs and other animals introduced by settlers may have been the true cause of extinction.
The last recorded sighting of a live bird was in 1663.
Despite the bird's immortalization in the phrase "to go the way of the dodo," however, scientists have an imperfect image of its physique. A cache of dodo bones, reported found in 2005, should help scientists paint a better picture.
SABER-TOOTHED CAT
The saber-toothed cat was a fearsome predator of Ice Age giants on the grasslands of North and South America until about 10,000 years ago.
To eat, the cat used its powerful body to wrestle large prey such as bison and mammoths to the ground. Only then did the iconic sabers come into play with a relatively wimpy chomp at the throat, according to research reported in October 2007. The hunting strategy likely proved less effective once the large prey disappeared and meals were limited to the quicker gazelles and antelopes. When the lumbering mega-fauna vanished, so did the cat.
GIANT RODENT
About 8 million years ago, the 1,545-pound rodent roamed the swampy grasslands of Venezuela, scientists reported in September 2003.
The buffalo-sized creature, named Phoberomys pattersoni, had continuously growing teeth suited for gnawing on abrasive grasses in the brackish water. Its rear legs were much larger and more powerful than its smaller forelimbs – much like its modern-day relative, the guinea pig. Unlike small rodents, however, experts say this giant was probably too big to burrow and escape predators such as crocodiles, which may have contributed to its demise.
COUSIN TO ELEPHANTS AND MANATEES
Modern elephants are giant landlubbers, well-known for tromping across African savannahs and through Asian forests.
But scientists now know they are related to aquatic creatures such as manatees and dugongs. Where's the link?
Research focusing on the teeth enamel of an ancient elephant ancestor called a moeritherium, suggests that the creatures ate a diet of plants found in rivers and swamps about 37 million years ago.
Scientists speculate the 500- to 700-pound creature had a lifestyle similar to a hippo.
THEY DINED ON DINOSAURS
Not all mammals were afraid of the dinosaurs.
In 2005, Chinese scientists reported the discovery a 130 million-year-old, opossum-sized mammal with the remains of a young dinosaur in its belly.
Nearby, the scientists found a 3-foot long mammal that probably weighed more than 30 pounds, putting it in a class of its own as a formidable dinosaur predator. Why these early mammals went extinct remains a mystery.
GIANT SCORPION
There are big bugs, and then there are giant bugs.
The sea scorpion known as Jaekelopterus rhenaniae in this image was clearly the latter.
Based on the discovery of an 18-inch-long claw reported in 2007, scientists estimate the scorpion was 8 feet long. Good thing it lived some 360 million years ago.
The elevated levels of oxygen then may have allowed the extinct ancestor of modern scorpions – and perhaps all arachnids – to reach such mammoth size.
Experts believe these sea scorpions were eventually wiped out by big, toothy fish.

Kosovo je Srbija!

Косово је Србија!
Kosovë është Serbisë!
Kosovo is Serbia!
Kosovo is Servië!
Kosovo ist Serbien!
Kosovo est Serbie!
Косово находится в Сербии!
Κόσοβο ειναι στην Σερβια!
Kosowo na zawsze serbskie!
קוסובו או סרביה

Serbs Dominate French Open - Los Angeles Times

http://www.latimes.com/sports/custom/extras/la-spw-serbs2-2008jun02,0,7439166.story

EUROVISION

2007 - winner, Marija Serifovic (Molitva)

http://www.youtube.com/watch?v=_HFxeZXt74E

2006 - 2nd place, Zeljko Joksimovic (Lane Moje)

http://www.youtube.com/watch?v=yiW2JpFLdcM

2008 - 23rd place, Jelena Tomasevic (Oro)

http://www.youtube.com/watch?v=daaRs6udkdo

2010 - 8th place , Milan Stankovic (Ovo je Balkan)

http://www.youtube.com/watch?v=4fquMjYQLs8&feature=related

20011 - ? , Danica Radojicic Nina (Caroban)

http://www.youtube.com/watch?v=QwH_BH48xdM&feature=related

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, 11maj 2008

Izvor: CESID
Raspodela mandata

Konačna procena rezultata izborana osnovu 85% uzorka

Upisano: 6749688
Glasalo: 4099372 - 60.7%
Nevažeći: 87534 - 2.1%
Važeći: 4001833 - 97.6%

1 Za evropsku Srbiju - Boris Tadić
1587630
38.7%
103
2 Liberalno-demokratska partija - Čedomir Jovanović
213657
5.2%
13
3 Demokratska Stranka Srbije-Nova Srbija-Vojislav Koštunica
463996
11.3%
30
4 Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj
1194029
29.1%
77
5 Socijalistička partija Srbije-PUPS-Jedinstvena Srbija
321908
7.9
20
6 Bošnjačka lista za evropski Sandžak–dr Sulejman Ugljanin
34481
0.8%
2
7 Mađarska koalicija – Ištvan Pastor
71822
1.8%
4
8 Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić
11932
0.3
0
9 Da se selo pita-Narodna seljačka stranka-M. Rističević
12837
0.3%
0
10 Pokret Snaga Srbije - Bogoljub Karić
23485
0.6%
0
11 Građanska inicijativa Goranaca GIG (Orhan Dragaš)
5127
0.1%
0
12 Ujedinjeni Vlasi Srbije - dr Predrag Balašević
6247
0.2%
0
13 Vojvođanska partija - mr Igor Kurjački
4230
0.1%
0
14 Romi za Roma - Miloš Paunković
5651
0.1%
0
15 Crnogorska partija - Nenad Stevović
2501
0.1%
0
16 Unija Roma Srbije - Dr Rajko Đurić
4767
0.1%
0
17 Koalicija Albanaca Preševske doline
18553
0.5%
1
18 Savez bačkih Bunjevaca - Mirko Bajić
1578
0.0%
0
19 Pokret Moja Srbija - Branislav Lečić
8816
0.2%
0
20 Narodni pokret za Srbiju - Milan Paroški
3381
0.1%
0
21 Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinković
2834
0.1%
0
22 Romska partija - Srđan Šajn
8470
0.2%
0
Izvor: Radio Smederevo
Prema podacima Gradske izborne komisije, na osnovu rezultata sa 78 biračkih mesta, na lokalnim izborima u Smederevu:
Srpska radikalna stranka - 10.899 glasova
lista Za evropsku Srbiju-Boris Tadić - 9.461
Pokret za Smederevo-dr Jasna Avramović - 7.976
Koalicija Za bolje Smederevo-SPO-SDS-Milan Lukić - 7.888
koalicija DSS-NS-Vojislav Koštunica - 7.111
koalicija okupljena oko SPS-a - 4.713 birača
LDP - 1.833
Što se parlamentarnih izbora tiče, Gradska izborna komisija saopštila je rezultate sa 77 biračkih mesta:
Lista Za evropsku Srbiju u Smederevu osvojila je 38, 36%
Srpska radikalna stranka - 32,01%
Koalicija DSS-NS-Vojislav Koštunica - 10,38% birača
koalicija okupljena oko SPS-a - 9, 02%
LDP osvojio je 5,16%,
dok su ostale liste daleko ispod cenzusa.
Na jučerašnjim izborima u Smederevu, pravo glasa imalo je su 97 o44 biraca.
Od ukupno 5747 osoba raseljenih sa KiM sa pravom glasa, na cetiri biracka mesta, u Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani i dva u Smederevu, glasalo je 2067 ili nesto manje od 36%upisanih biraca.

Vaskrsnja Poslanica 2008

Косово и Метохија није само питање српске територије.
Пре и изнад свега, то је питање нашег духовног бића, јер смо се с Косовом и Метохијом рађали, расли, живели и сазревали као личности и као народ, живели и умирали с косовским заветом: „Земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека!”
Зато је питање Косова и Метохије толико животно, психолошки и духовно-мистички везано за сваког од нас.
Добро то знају силници овога света и управо желе колективно да повреде и казне православни српски народ, желе да га сломе и сатру, да од њега направе безобличну масу, да му одузму срце из недара... - каже се у Васкршњој посланици, коју су верницима и свештенству упутили патријарх Павле и сви архијереји СПЦ.
СПЦ је у Посланици позвала православне Србе да у потпуности испуне косовски завет:
„Ако држимо тај завет, нико нам неће отети Косово и Метохију, ни овога ни онога века, као што нико није могао јеврејском народу отети његов свети Јерусалим.

Нека научници својим радовима бране Косово и Метохију!
Нека уметници својим стваралаштвом изразе лепоту и суштину нашега Косова и Метохије! Нека спортисти своје спортске успехе заветују Косову и Метохији!
Нека сваком родитељу Косово и Метохија буде једна од првих речи које ће шапнути свом новорођеном детету!
Нека сваки ратар прву бразду посвети Косову и Метохији!
Нека сваки радник први сат свог радног времена посвети и поклони Косову и Метохији! Нека сваки политичар своју прву политичку мисао и напор на међународном плану посвети одбрани Косова и Метохије!
Нека сваки духовни пастир своју прву молитву Богу узнесе за Косово и Метохију...

...Драга децо духовна, живимо у тешким временима глобализације, у временима гажења основних људских права - права човека на живот, права детета да буде рођено, права родитеља да своје дете васпита и води, права мајке да буде брижна мајка свом детету и супруга своме мужу, права човека да буде човек!
Ствара се чудовишна глобалистичка цивилизација по мери изопаченог морала, без квасца вечног смисла људског живота.
Таква цивилизација, све док је у супротности са васкрслим Христом и његовом благом науком, не може преживети.
Имајући то у виду, будимо мудри и опрезни када прилазимо нездравој трпези понуде овога света.
Изаберимо с ње само оно што је за Христа вредно и достојно нашег звања и достојанства. Све псеудоцивилизацијско, извитоперено и нехумано одбацимо, као што је Христос одбацио понуду кушача на Гори кушања: ако ми се поклониш, све ово што видиш биће твоје!”
Христос васкрсе!
Патријарх Павле са свим архијерејима СПЦ

Carla del Ponte

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте оптужила је Ватикан да је одбио да помогне у потрази за хрватским генералом Антом Готовином и да јој је било ускраћено да се састане са папом Бенедиктом Шеснаестим уз образложење да „поглавар прима само председнике и министре”.
Понављајући оптужбе које је на рачун Свете столице изнела и 2005, Дел Понтеова у својој недавно објављеној књизи „Лов” описује сусрет у Ватикану, из јула те године, са секретаром Ватикана за међународне односе надбискупом Ђованијем Лајолом.
Пошто је добила информације „пријатељске стране обавештајне службе” да се Готовина крије у једном католичком манастиру у Хрватској, бивша тужитељка се састала у Ватикану са надбискупом Лајолом намеравајући да затражи помоћ у потрази за тим, једним од најзначајнијих хашких бегунаца.
„Желела сам да сазнам од монсињора Лајолоа шта црква може да учини у напорима за проналажење Готовине” оптуженог за злочине над Србима у Хрватској 1995, објашњава Карле дел Понте.
Лајоло јој је тада, како је навела, међутим казао да „Ватикан није држава”, због чега не може ништа да учини.
„То што ми сада говорите новост је за мене. Зар не говоримо увек о Ватикану као о држави?”, упитала је бивша тужитељка ватиканског званичника.
„Одувек сам мислила да Ватикан, иако мали, ужива суверенитет. Била сам убеђена да може самостално да доноси одлуке и мислим да и даље може то да чини, када жели”, објашњава. Затим је, како наводи, упитала Лајолу да ли би Ватикан био спреман да затражи од Хрватске бискупске конференције да посредује како би њени чланови престали да „изражавају подршку” Готовини.
„Монсињор ми је тада објаснио да папа нема ауторитет над конференцијом бискупа. Одговорила сам му да сам мислила да су хрватски бискупи потчињени папи и да ми се чини да је по том питању постојала нека врста шизме”, навела је бивша тужитељка и додала да је одговор министра спољних послова Ватикана био да „није тако”.
Дел Понтеова је на крају затражила да се састане с папом Бенедиктом Шеснаестим, на шта јој је Лајола „без оклевања” рекао да папа прима само председнике и министре.
Пошто му је указала да је прочитала у италијанској штампи да је папа непосредно пре тог сусрета примио шефа једне странке који није ни председник, ни министар, она је рекла: „Верујем да не би било непримерено да се папа састане с тужитељком Међународног трибунала за ратне злочине, чији је посао да брани људска права”.
Лајоло јој је узвратио, међутим, да „ако жели да види папу, може доћи у суботу на Трг светог Петра”.
„Желео је да каже да испред гомиле других људи, у групи одабраних да се рукују са папом Бенедиктом и пољубе његов прстен, и усред свих других верника, могу да затражим од папе да ми помогне да пронађем Готовину”, објаснила је бивша тужитељка и додала да се званичнику католичке цркве захвалила на понуди.
„Нисам дошла овде као верник, већ као тужилац. Имам сазнања да се наш бегунац крије у једном католичком манастиру. Знам да Ватикан има најбољу обавештајну службу на свету. Стога мислим да би за вас било лако да откријете да ли се он заиста налази у једном од хрватских манастира”, рекла је Дел Понте Лајоли, тражећи, како је навела, само дискретну истрагу којом би се утврдило да ли има монаха који помажу бегунцу оптуженом за ратне злочине.
Лајоло се затим, пошто је бацио на сто поклон који је понео за Дел Понтеову (ватиканске новчиће), поздравио с бившом тужитељком и њеним пратиоцем, швајцарским дипломатом Жан-Данијелом Рухом и напустио просторију.
„Када нас ниједан смртник није могао чути, Рух ми се примакао и шапнуо ми: ´Сада ће те екскомуницирати´”, пише Карла дел Понте у књизи „Лов” о својој посети Ватикану. (Бета)

NATO humor

Isecak iz teksta Dejana Ajdacica 'Humor i NATO bombardovanje Srbije 1999.'
Бомбардовање најмоћнијих сила света једне мале и војнички слабе земље које се продужило више него што је било планирано изазвало је различите реакције, па и хуморне.
За разлику од хумора странаца, који је и људе и простор у Србији означавао типски, хумор у Србији носио је низ детаља и локалних обележја, који су носили конкретност и живост. То може показати писмо које је тобоже написала нека Београђанка својој пријатељици 2009. године из града који је још у сукобу са НАТО.
Београд 2009.
Драга моја,
надам се да си видела Subject па знаш која је година. Ми смо добро, преко дана је скоро нормално али ноћу ударају. Јуче смо прославили мали јубилеј: команду су погодили педесети пут. Опет је испало оно стакло изнад улазних врата. Тата је рекао да ће га још сад ставити, а следећи пут ћемо зазидати. Све је сада много лакше, када се само сетим 1999. док су они још имали ракете и авионе, онда је стварно грувало. Онда су прешли на гађање динамитом из авиона (како смо их само гађали праћкама) и коначно нас гађају копљима и секирама (врхунске израде).
Иначе воде имамо довољно, сваки пут кад пада киша скупљамо је у буренце.
Што се хране тиче, сада је пролеће па има нарциса.
Јуче смо ручали дивну супу од домаћег врапца, барени баштенски коров са мачјим филетима.
Пили смо дивно вино (неидентификованог порекла), а на крају смо се почастили са колачем од нарциса са мало блата (уместо чоколаде).
Милица и Тери су са задовољством полизали остатке (мада знаш да после Лекица мало шта остане).
Јутрос сам се шетао градом.
Ров Кнеза Михајла је пун људи, била су и нека догађања у Теразијској рупи.
Најгоре ми је што сам сваки пут мокар јер морам да препливам Саву.
Иначе у кратер на Славији су поставили неке киоске па сада много лепше изгледа.
Добро је да ноћу не требају светиљке јер све светли од оне треће атомске бомбе.
Штета што су ону четврту испустили у Француској, па ем што нема више Француске, ем би нама било ноћу још светлије.
Иначе сутра је исплата другог дела пензије за новембар 2004.
Мама рече да ће обе марке да да за храну.
Видела је дивне мачје полутке.
Иначе у школи ништа ново, много је лакше радити са одељењима од по 7-9 ученика. Изгледа да је радијација учинила своје, па су и ђаци бољи.
Олгица треба да иде са својим матурантима на екскурзију, вероватно ће ићи на Карабурму да гледају највећи кратер на Балкану.
Жао ми је што се побише Руси и Амери па смо ми некако пали у други план, а и ниво мора је нешто виши откако је Америка потонула.
Наши кумови су на време отишли, сада су на острву Браће Јерковић (једино што ратују са Вождовцем, хоће самосталност за своје острво са 213 становника).
Али ни ратови нису ко што су били, нема више крупног камења.
Свакодневно гледамо ТВ (имамо неки стари рам, па сваки дан неко други стане иза њега па као прави програм).
Као што видиш није тако страшно, пиши како је на вашем малом острву.

Хуморни ефекат произилази из тражења начина да се преживи. Издржљивост и потреба да се и најстрашније превазиђе чини тачку кристализовања хумора. Такав став не говори само да се мора, већ и да се може издржати упркос свему. У писму је очигледно и самоподсмевање могућности да се трпи осиромашење. И то не само своје. Жао ми је што смо ми у другом плану - алузија на негативну популарност коју је Југославија имала у време бомбардовања.
У време самог бомбардовања западни медији су били изненађени хуморним испољавањима отпора према НАТО агресији.
Било је то време у коме није било реалних показатеља да ће западна алијанса престати своје бомбардовање, па није било основа за оптимизам.
С друге стране, српски медији су народни менталитет који се исказивао кроз хумор тумачили као пркос који ће на крају крајева надвладати. Ипак, тадашња хуморна испољавања се не могу сводити на јединствени дух, као што се не могу ни изједначавати њихови носиоци.
Психолошки посматрано, народни хумор налазио се у широком распону од заслепљеног (инфантилног или сенилног) оптимизма, изазивачког вређања моћника, до стваралачког одговора којим се обезвређује надмоћ и проналази макар краткотрајно покриће за опстајавање у ведром подсмеху.
У обиљу текстова, симбола и порука које су настале током бомбардовања неке су биле раширене и познате, много пута вариране.
Неки од примера се наводе из књиге НАТО вени, види и иди : анти-НАТО протест март - април - мај 99.
Када је бомбардер прављен по технологији упијања радарских зрака оборен над селом Буђановци у Војводини, снимак срушеног авиона обишао је посредством телевизијског снимка свет, а у информативним емисијама српске телевизије истицано је како је противваздушна одбрана успела да обори понос авиотехнологије најмоћније војне силе света.
У обичном народу ова појава се одразила у низу парола, плаката, макета од којих су неке биле и релативно велике. Видео сам у Булевару Револуције један спачек на чијем је крову била напраљена црна макета 2-3 метра.
Када су војни стручњаци напустили поље на коме су били остаци авиона, сељаци са околних поља брзо су разграбили остатке срушеног авиона. У великом броју парола коришћено је алузија на невидљивост авиона. То својство које је обарањем оспорено било је извор низа парола које су ношене на плакатима, па чак и на беџевима који су се врло брзо појавили на улицама. Неке од њих су скаредне, а неке су, као Извините нисмо знали да је невидљив или Имате ли Ф-118 пронашле хуморни ефект у форми извињења или форми изазова. Навешћу још неке од слогана смишљених поводом невидљивог америчког бомбардера.
Хитно мењам преостале Ф-117 за разно, Шифра: упадљиво невидљиви;
Како је наша ПВО осетила невидљиви Ф-117а? Пилот се усрао од страха, па је смрдело;
Ми смо мали, ал' вама невидљиви фали;
Доказали смо да је Ф-117а невидљив. Никада га више нећете видети!
Поред порука које су биле исписиване на картонским плакатима, беџевима, на зидовима, мотив овог бомбардера нашао се и у песми Ја возим стелта 117-а Индексовог радио позоришта, у којој је са хуморном намером изабрана и латиноамеричка мелодија Кондор лети. У песми, пилот у првом лицу са амерички обојеним изговором, прича о обарању авиона и каже како га нико жив не би натерао да ратује да је знао да им још ради тај ПВО. Мотив обореног стелт бомбардера нашао се и на плакатима на енглеском, како би се порука медијски раширила и у земљама које су бомбардовале Србију:
Sorry, we didn`t know it was invisible!
Село покрај кога је авион срушен такође је привукло пажњу аутора парола:
Бесплатно уступам авионску карту Авиано-Буђановци у једном правцу ;
Нова линија ГСП-а Ф-117а: Нови Мексико-Буђановци ;
Не летите са AIR FRANCE у Дизниленд већ са OJDANIC TOURS у Буђановце ; Мењам полован, хаварисан Ф-117а за пет кока носиља, земљорадник из Буђановаца ;
Тако се парафразирају рекламе и огласи:
Како оборити Ф-117а? Лако - уз Синалко (реклама) ;
Пре него што полетите, невидљивог се сетите. (МИСЛИТЕ О ТОМЕ реклама за цигаре);
Продајем хаварисан авион Ф-117а (америчке производње) није у возном стању, врло повољно!!! ; Авио отпад - Буђановци ;
Ф-117а : 0 YУ ПВО : 2 Идемо даље.
Са нама је земља ближа - ПВО.
Ко високо лети пада у Буђановце.
Љету, љету авијони Аууу, беее... паде.
115, 116, 117.. пуј за мене!
Временска прогноза за Југославију - F14, F15, местимично F117...
Aлузија на брбљивог петла Софронија из цртаног филма: Не, не дечко тако се не праве аероплани!
Авионе сломићу ти крила да не летиш за дебила Била.
Биле јел ти све пада као авиони?
Мој је в и д љ и в али н е п а д а.
Начини хуморног односа према бомбардовању сведоче доиста представљају неоуобичајено сагледавање хладнокрвног разарања, па није нелогично што су се неки вицеви и подсмехнули лицемерју колатералне штете. Али они већ нису смешни, већ горки и страшни.

Jezik i druge teme...

Људи који не могу завести мир у срцу своме, још мање могу завести мир у држави.
Људи који не могу видети свет у себи, још мање могу видети себе у свету.
Људи који не могу учествовати у туђем болу, још мање могу учествовати у туђој радости.

X X X

Sveti Simeon

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу.

Реч се може изгубити као град, као земља, као душа.

А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу реч у своја уста.

Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио.

Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.

Земље и државе се не освајају само мачевима и језицима.

Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Постоји,чедо моје, болест која напада језик као зараза тело.

Памтим ја такве заразе и морије језика.

Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо где се језик таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити.

Два језика никада се помирити не могу.

Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кадгод се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у бици на живот и смрт.

Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати.

Најпосле се чује само један језик.

Битка је завршена.

Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да ти битка између језика не траје дан два, као битка међу војскама, нити годину две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик.

После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ.

После изгубљеног језика нема народа.

Човек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив.

Народ га не заборавља док постоји.

Туђи језик човек научи исто за годину дана.

Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи.

Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је товоља,билодатомора.

И ја сам, чедо моје, у својим војнама употребљавао језик као најопасније оружје.

Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова.

За време опсада, и дуго после тога, слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове граде и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојену земљу и градове.

Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника.

Дођу неприметно, не знаш кад и како.

Клањају ти се на сваком кораку.

И зато што не знају твој језик, улагују ти се и умиљавају онако како то раде пси.

Никада им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично ћуте.

Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ево ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну.

Једног дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и песме, и своја кола и обичаје.

Постају све бучнији и заглушнији.

Сада више не моле нити просе, него траже и отимају.

А ти остајеш на своме, али у туђој земљи.

Нема ти друге него да их тераш или да бежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску.

Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је, чедо моје, тврђи од бедема.

Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком.

Ако је језик остао недодирнут, не бој се.

Пошаљи уходе и трговце нека добро зађу по селима и градовима и нека слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада.

Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени део земље и народ опет вратити, кад тад вратити, својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај.

То може штетити само једном нараштају, а не народу.

Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе.

Кад тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају.

А језик, чедо моје, језик је та вода, увек иста с обе стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ уједно отачаство и једну државу.

X X X

Свети Кирил и Методије Равноапостолни

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије.

Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик.

Потом се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу.

Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин).

Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре.

Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа.

После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски.

На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину.

На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године.

Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима.

По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

European Champion and Recorder Suspended

http://www.youtube.com/watch?v=TOlz04WjOY0

Plivač Milorad Čavić suspendovan je danas sa EP jer je na ceremoniji proglašenja nosio majicu sa natpisom „Kosovo je Srbija”.

Čavić je pre dva dana osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu, u disciplini 50 metara delfin, i drugi put u dva dana popravio rekord šampionata.

Disciplinska komisija Evropske plivačke federacije ocenila je da je Čavićev gest „čista politička akcija i povreda pravila”. „Disciplinska komisija LEN-a odlučila je da suspenduje Čavića sa daljeg takmičenja na Evropskom prvenstvu”.

Plivački savez Srbije biće kažnjen sa 7.000 evra.
Čavić je danas trebalo da se takmiči na 100 m slobodno i 100 m delfin.

Čavić je juče rekao da je samo želeo da pošalje „pozitivnu energiju državi koju predstavlja”.
Čavićev menadžer Petar Popovic je ocenio i da je odluka LEN-a da Čavića suspenduje zbog nošenja majice sa natpisom „Kosovo je Srbija” nerazumna i neočekivana. „Implicirano je da je Čavić slao nekakve političke poruke, ali moj stav je da se više LEN bavio politikom. Zaista me zanima kako bi se LEN poneo da je Čavić nosio majicu sa natpisom "Sloboda za Tibet"
”Čaviću je naneta nepravda, on nije nosio majicu sa haškim optuženicima, nije pozivao na nasilje ili kršenje međunarodnih konvencija„, rekla je ministarka za sport i omladinu Samardzic-Markovic. "Podsetiću da većina zemalja, kao ni Ujedinjene nacije, ni Međunarodni olimpijski komtitet, nisu priznale Kosovo".
”G17 plus najoštrije osuđuje odluku disciplinske komisije Evropske plivačke federacije da kazni našeg plivača Milorada Čavića„. G17 plus smatra da takva odluka predstavlja kršenje ličnih sloboda i ljudskih prava, i da je time počinjena velika nepravda prema Čaviću.
”Svako ima pravo da izrazi svoje slobodno mišljenje i time pruži podršku svojoj državi. Suspenzija Čavića zbog nošenja majice sa natpisom u kome nema ničeg uvredljivog je skandalozna i predstavlja najgrublji oblik diskriminacije"
Srpski reprezentativac Milorad Čavić:

„LEN je odlučio da me suspenduje i kazni moju federaciju. Stvari nisu išle kako sam se nadao i žalim što neću biti u mogućnosti da uradim nešto veliko u trci na 100 metara delfin, pošto znam da bih to mogao. Vreme je da ovo ostavim iza sebe i okrenem se sledećem velikom takmičenju. Želim da se koncentrišem na Olimpijske igre i dam sve od sebe u završnim pripremama za Peking”, najavio je novi prvak Evrope i evropski rekorder na 50 metara delfin.

Čavić je suspendovan zbog majice „Kosovo je Srbija”, u kojoj se pojavio na stazi uoči trke, a potom i na pobedničkom postolju, kada je u sredu uveče primio zlatnu medalju i slušao srpsku himnu.
Disciplinski organ LEN konstatovao je u petak da takvo njegovo ponašanje predstavlja „čist politički potez” i „kršenje Kodeksa bezbednosti na takmičenjima u organizaciji LEN”. (Mondo)
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je suspenzija srpskog plivača „poraz sporta” i „mizeran pokušaj da se i na sportskim takmičenjima legitimiše nasilje”.
„Cela zemlja je ponosna na pobedu Milorada Čavića, kojom je postavio novi evropski rekord. Kao najbolji u Evropi, Čavić je na svojoj majici prepisao najvažniju rečenicu iz Povelje UN, koja garantuje da je Kosovo Srbija. Zbog toga je ceo narod još više ponosan na veliku Čavićevu pobedu”, navodi se u izjavi Koštunice.
„Pozivam one razumne i odgovorne ljude u Evropskoj plivačkoj federaciji da omoguće Čaviću da se dalji takmiči, jer je on spreman da i dalje pobeđuje i obara evropske rekorde”, dodao je Koštunica.
Milorad Čavić je pobedio u disciplini 50 metara leptirovim stilom i postavio novi evropski rekord. (Beta)

Basketball

19.Mart'08 Partizan-Panatenaikos 82:73

Bus salje oruzje Kosovu

20.Mart'08
Председник Владе Србије Војислав Коштуница изјавио је да одлука Џорџа Буша да наоружава Косово представља „нови, дубоко погрешан корак САД после противправног признања једностране независности”.
„На Косову и Метохији већ има превише оружја и уместо што додатно наоружавају Албанце, било би преко потребно да се Америка врати поштовању међународног права и Повеље УН. Не треба за Косово ново оружје већ нови преговори. Јер, сасвим је сигурно да поновно успостављање међународног права на Балкану, а не слање оружја, представља једини пут који гарантује очување мира и стабилности у региону”.
Коштуница је казао да одлука о слању америчког наоружања само потврђује да се ради о опасном плану стварања прве НАТО државе на свету.
„Зато ова одлука америчког председника изазива највећу забринутост и може представљати само ново продубљивање проблема који су изазвани кршењем Резолуције 1244 и одобрењем Вашингтона да се у Приштини противправно прогласи једнострана независност”, оценио је премијер Србије.
Коштуница је поручио америчким властима да „морају знати да српски народ са огорчењем гледа и памти политику силе коју САД спроводе над Србијом”.
„Србија је слободна и поносна земља, и српски народ је слободан и поносан народ, и док год буде тако, а тако мора бити увек, Косово је Србија. Наша је дужност да се боримо и да се изборимо било данас или сутра за право и правду које припадају Србији”, нагласио је Коштуница.
„Сваки Србин зна да нам је досадашња борба за Косово обезбедила легитимно право да држава Србија заувек покрајину Косово и Метохија сматра својим саставним и неотуђивим делом. Ово нам право данас потврђује огроман број држава које су одбиле да признају самопроглашену НАТО државу”, подвукао је премијер Србије.
Бела кућа је саопштила да је председник САД Џорџ Буш одобрио испоруку оружја Косову као знак успостављања односа после признања независности Косова. У меморандуму Беле куће Буш наводи да Косово - пошто је стекло независност - може да добија одбрамбени материјал и услуге у складу с америчким прописима. (РТС)

AIM

The groundbreaking ceremony for the new home of the American Institute of Mathematics in Morgan Hill, CA was held on Thursday, May 31, 2007.
AIM's "castle," modeled after the majestic Moorish Alhambra palace in Granada, Spain, plans to host the first of its focused research workshops in Fall, 2009.
The 167,000 sq.ft. facility will incorporate a large, open meeting area, seminar rooms, a dining hall, and accommodation for visitors to the Institute. In addition, it will house the AIM library comprising a comprehensive mathematical working library, AIM's unique reprint collection, as well as other special collections.
-------------
A new mathematical object was revealed during a lecture at the American Institute of Mathematics (AIM).
Two researchers from the University of Bristol exhibited the first example of a third degree transcendental L-function.
These L-functions encode deep underlying connections between many different areas of mathematics.
The news caused excitement at the AIM workshop attended by 25 of the world's leading analytic number theorists.
The work is a joint project between Ce Bian and his adviser, Andrew Booker.
During his lecture, Bian reported that it took approximately 10,000 hours of computer time to produce his initial results.
"This breakthrough opens a door to the study of higher degree L-functions," said Dennis Hejhal, Professor of Mathematics at the University of Minnesota and Uppsala University.
"It's a big advance" added Harold Stark of the University of California, San Diego, who, 30 years ago was the first to accurately calculate second degree transcendental L-functions.
There are two types of L-functions: algebraic and transcendental, and these are classified according to their degree.
The Riemann zeta-function is the grand-daddy of all L-functions.
It holds the secret to how the prime numbers are distributed, and is a first degree algebraic L-function.
The Riemann Hypothesis, announced in 1859 and today the most important of all unsolved math problems, is an example of something that should be true for EVERY L-function.
Rubinstein, along with William Stein of the University of Washington, will direct a new initiative to systematically chart L-functions; this project has been recommended for funding by the National Science Foundation.
"It's a big step toward our understanding the 'world of L,' which is where most of the secrets of number theory are kept." said Brian Conrey, Director of AIM.
Dorian Goldfeld, Professor of Mathematics at Columbia University summarized the excitement, saying "This discovery is analogous to finding planets in remote solar systems. We know they are out there, but the problem is to detect them and determine what they look like. It gives us a glimpse of new worlds."

Skole od nacionalnog znacaja

10.Maj, 2007
Влада Републике Србије је на данашњој седници, на предлог министра просвете и спорта Слободана Вуксановића, донела одлуку о проглашењу три гиманзије за школе од посебног националног значаја.
1. II београдска гимназија – Филолошка гимназија у Београду
2. Математичка гимназија у Београду
3. Карловачка гимназија у Сремским Карловцима
Реч је о школама са изузетно дугом традицијом и великим успесима њихових ученика у земљи и иностранству.

II београдска гимназија – Филолошка гимназија у Београду основана је указом кнеза Милана Обреновића 1870. године под називом Друга београдска полу гимназија.

Карловачка гимназија основана је 1792. године повељом аустријског цара Леополда II.

Математичка гимназија је основана 1966. године и само у последњих годину дана њени ученици су освојили 22 медаље на међународним такмичењима и 200 награда на републичким такмичењима

Ilegalno naoruzavanje Hrvatske

Austrijske vlasti uhapsile su u Beču, na osnovu međunarodne poternice, bivšeg zamenika ministra odbrane Hrvatske generala Vladimira Zagorca.
Zagorec se optužuje da je za vreme rata na prostoru bivše Jugoslavije preko žiro-računa u inostranstvu, od kojih samo u Austriji navodno 77, prebacio 360 miliona dolara za tajne nabavke naoružanja za hrvatsku vojsku.
On je za vreme rata u Hrvatskoj bio zadužen za nabavku naoružanja.
Tada je na snazi bio embargo Ujedinjenih nacija za izvoz naoružanja u zemlje bivše Jugoslavije, zbog čega su poslovi morali da budu obavljani ilegalnim kanalima.
Kao jedan od najbližih saradnika tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, on je nekontrolisano raspolagao milionskim iznosima.
Hrvatske vlasti bivšem generalu prebacuju da je proneverio više miliona evra. Hrvatski sud uputio je Zagorcu poziv za suđenje, koji on nije prihvatio.
Bivši general se pre sedam godina nastanio u Beču. (RTS, 2007.)

Hram boginje Kibele na obali Crnog mora

22.Maj, 2007
Hram frigijske boginje Kibele, za koju se verovalo da je „majka zemlje” koja vlada celom prirodom, otkriven je u Bugarskoj na obali Crnog mora kod Balčika.
Kibelu su poštovali u Maloj Aziji, Grčkoj i celom Rimskom carstvu.
Kibelu su prikazivali s nazubljenom krunom, koja je atribut azijskih boginja majki, kako vozi kola koja vuku lavovi.
Procenjeno je da je hram star oko 2.000 godina, a očuvan je u prvobitnom obliku.
Arheolozi su otkrili mnoštvo natpisa i arhitektonskih ukrasa, kao i novčiće iz te epohe. Najvrednije u arheološkom pronalasku jesu dve statue boginje Kibele, od kojih je jedna dobro očuvana, a predstavlja figuru koja sedi na tronu sa svetom životinjom lavom u rukama. (RTS)

U obracunu sa policijom poginuo Milosevicev vozac

01.Maj, 2007
Slobodan Luković, penzioner iz Beograda, nekadašnji vozač predsednika Slobodana Miloševića, sinoć je u Banji Vrujci ranio nevenčanu suprugu Dobriju Nikolić i ubio njenog brata Dušana.
Luković, koji pet sati nije hteo da se preda, pucao je na specijalce, na šta su oni uzvratili. Luković je ranjen u toj pucnjavi i prebačen u valjevsku bolnicu, gde je preminuo, saopštio je MUP Srbije.
Luković nije dozvolio policajcima da priđu i rekao im je da je pucao na svoju nevenčanu ženu Dobriju N. i da je ubio njenog brata Dušana Nikolića, čije je telo ležalo s bočne strane kuće.
„Posle pregovora, Luković je iz kuće pustio povređenu Dobriju N, njenu majku i stanarku sa šetomesečnom bebom, tražeći da dovedu njegovog sina i govoreći da nema nameru da se živ preda”, navedeno je u saopštenju.
Dok su trajali razgovori sa Lukovićem, on je zapucao u pravcu pripadnika specijalnih jedinica, koji su odgovorili na napad i ranili ga, naveo je MUP i dodao da je „po prijemu u Urgentni centar Valjevo Luković preminuo”. (RTS)

Slucaj 'Tuzlanska kolona'

12.Maj, 2007
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić potvrdio je da je po međunarodnoj poternici uhapšen Ilija Jurišić, osumnjičen da je učestvovao u zločinu u Tuzli 1992. godine.
„Prema našim saznanjima, uhapšen je ovde kad je pokušao da preko Srbije otputuje za Keln. Ovde je bio u tranzitu”, rekao je Vekarić.
Slučaj „Tuzlanska kolona” objedinjuje dva događaja:
napad iz zasede na vojnike bivše JNA koji su se razoružani povlačili iz tuzlanske kasarne i
napad na obližnje mesto Banovići i zarobljavanje i zlostavljanje više od 800 srpskih civila, koji su se odigrali gotovo istovremeno.
Protiv tadašnjih gradskih funkcionera, među kojima je i Jurišić, još 1995. godine podnesene su krivične prijave.

Granatama na Visoke Decane

30.Mart, 2007
Blizu manastira Visoki Dečani jutros je odjeknula snažna eksplozija.
Eksplozija je odjeknula u 1.10, u neposrednoj blizini manastira, a monasi, koje je eksplozija probudila, rekli su da je reč o granati koja je verovatno ispaljena sa brda iznad manastira.
Monasi su rekli da se prvo čuo tihi prasak, potom zvižduk od oko dve sekunde, a zatim jaka detonacija u neposrednoj blizini manastira.
Pripadnici italijanskog kontingenta Kfora koji obezbeđuju manastir i u blizini manastira imaju vojnu bazu odmah su reagovali i krenuli u potragu za napadačima, prenela je Info-služba. Iguman manastira, episkop Teodosije rekao je da je reč o granatiranju manastira i to najverovatnije u cilju zastrašivanja i slanja preteće poruke monasima.
Episkop Teodosije naglasio je da je bacanje granate iz ručnog bacača na manastir Visoki Dečani teroristički akt i da je jasno da su meta napadača bili crkva ili stambeni objekti. On je podsetio da su od 1999. godine 23 granate pale na okolinu manastira, ali da je poslednja, koja je eksplodirala u petak, bila najbliža crkvi - na svega dvadeset metara udaljenosti od nje.
Prema njegovom mišljenju, namera napadača bila je i obeshrabrivanje monaškog bratstva i zastrašivanje srpskog naroda koji se vraća u Metohiju. „Bratstvo je spokojno, ono se nije uplašilo jer sveti kralj Stefan Dečanski štiti i crkvu i nas od samog početka, u to verujemo i nismo nimalo obeshrabreni u nameri da ostanemo u našoj svetinji”.
Kosovska policija saopštila je da je na zid dvorišta manastira Visoki Dečani pala granata ispaljena iz ručnog bacača.
Neeksplodiranu granatu odneli su pripadnici Kfora, dok je policija pokupila ostale dokaze kako bi istražila slučaj.
KONTAKT GRUPA IZRAZILA PODRŠKU MONAŠKOM BRATSTVU
Predstavnici misija zemalja Kontakt grupe na Kosovu oštro su osudili granatiranje manastira Visoki Dečani, istakavši da je bezbednost srpske zajednice u Pokrajini „od najveće važnosti”. „Takvo nasilje protiv srpske zajednice ili Srpske pravoslavne crkve na Kosovu apsolutno je nedozvoljeno i nepodnošljivo”, istaknuto je u saopštenju kancelarija zemalja Kontakt grupe dostavljenom Tanjugu iz misije SAD u Prištini.

Vahabije

Izraz 'vehabije' je zapravo turcizam od naziva vahabiti (arapski: vahabijun).
– Ovaj naziv se u islamskom svetu koristi za sledbenike i pobornike ideja arapskog verskog učitelja Muhameda ibn Abdel Vahaba iz osamnaestog veka, pripadnika uticajnog islamističkog pokreta u okviru sunitskog ogranka islama, koji zahteva povratak na temelje vere u skladu sa učenjima i načinom života u vreme božjeg poslanika Muhameda i “pobožnih predaka” iz prve tri generacije muslimana.
– Mohamed ibn Abdel Vahab, pripadnik arapskog plemena Bani Tamim, rođen je najverovatnije 1703. godine u području gde se danas nalazi Rijad, prestonica Saudijske Arabije. On je odbacio sva učenja koja su se pojavila tri veka posle Hidžre, ili prelaska Verovesnika Muhameda iz Meke u Medinu. U želji da veri vrati vitalnost, on je tvrdio da bi originalna učenja iz Kurana morala biti očišćena od uobičajenih novotarija, pogrešnih tumačenja, revizija i odstupanja taloženih u hiljadugodišnjoj muslimanskoj povesti.
Ipak, vahabiti tvrde da samo nastavljaju tradiciju i put “Salaf as Saliha” (pobožnih predaka)… što je bio cilj koji su nekoliko vekova pre njih u Siriji zagovarali i Ibn Tajimija sa svojim učenicima Ibn al Kajimom i Ibn al Katirom. Njihova dela su bila malo poznata u islamskom svetu sve dok Mohamed ibn Abdel Vahab nije počeo da ih propoveda i širi po Arabijskom poluostrvu. Inače, po izrazu “Salaf as Saliha”, zagovornici vraćanja na izvorni islam nazivaju se i salafiti.
U prvim decenijama postojanja, krajem 18. veka, vahabizam se ispoljava kao specifičan oslobodilački pokret, kada na celom Arabijskom poluostrvu počinje borba protiv turske vlasti. Pod vođstvom porodice Saud, vahabiti su se borili za versku, a time i za nacionalnu emancipaciju Arapa od vekovne turske dominacije. Poraženi su: 1818. godine, kada je u Carigrad stigla Karađorđeva odrubljena glava iz Srbije, smaknut je i vahabitski emir Abdalah ibn Saud sa više svojih sledbenika.
– S obzirom na to da je prema izvornim islamskim učenjima odnos čoveka prema bogu individualizovan i direktan, bez posredovanja sveštenstva i crkve, po vahabitima molitve moraju biti upućene isključivo bogu. Upravo zato su suniti i šiiti za njih jeretici, jer u svojim molitvama spominju i ljudska bića. Oni se protive čak i spominjanju proroka Muhameda u molitvama i obeležavanju njegovog rođendana, mavlida, tvrdeći da je i božji poslanik bio samo čovek smrtnik.
Inače, vahabiti najstrože zabranjuju slike i fotografije bilo kojeg živog bića koje ima dušu, muziku, igru, televiziju, radio, bioskop, pozorište, alkohol, pušenje, kocku… kao i mnoge druge stvari, pa čak i korišćenje tradicionalnih brojanica ili nošenje svile i zlatnog nakita. Zabranjuju glasan smeh, naricanje, i sve jake emocije. Protive se obeležavanju grobova na bilo koji način, posebno postavljanjem spomenika, i podizanju minareta na džamijama. Zabranjuju nošenje amajlija, odnosno verovanje u njihovu isceliteljsku moć. Isto tako zabranjuju magiju, delovanje vračeva i vračara… jer je praznoverje poistovećeno sa bogohuljenjem.
Pridaju veliki značaj običajima i ritualima, i to ne samo u molitvama i drugim obavezama muslimana već i u svakodnevnom životu. Na primer: trebalo bi uvek jesti sa tri prsta, vodu treba piti u četiri gutljaja, i to desnom rukom i sedeći. Većina njih ne brijaju brade i nose tradicionalnu odeću, zbog čega su vahabite i pripadnike sličnih islamističkih grupa u južnoj Aziji nazvali Ahl ul Hadis, ili ljudi tradicije. Ali, negde ih nazivaju i Fatna an Nedždija, ili – nevolja iz Nedžda.

– U studiji Brusa Lorensa “Razotkrivanje mita – islam iza nasilja”, navodi se stav jednog šeika iz kurdskog islamističkog pokreta Ansar al Islam, koji je rekao da “tako nešto kao što je vahabizam ne postoji, već postoji samo istinski islam”. I mnogi Saudijci imaju slično mišljenje. Jer, vahabiti, odnosno salafiti, pripadaju isključivo sunitskom ogranku islama: oni predstavljaju reakciju na širenje i uticaj sufijskih i šiitskih učenja, koji su za vahabite bili i ostali jeres prvog reda.
– Veza vahabita i porodice Saud traje duže od dva i po veka i moglo bi se reći da je neraskidiva. Njene temelje su postavili sam šeik Mohamed ibn Abdel Vahab i rodonačelnik saudijske dinastije Muhamad ibn Saud, emir (princ) iz Derije, u pustinjskoj oblasti Nedžd, središnjem delu Arabijskog poluostrva. Porodica Saud je pripadala velikom arapskom plemenu Bani Anajza, koje je bilo nastanjeno upravo u Nedždu, a verski i politički savez emira i šeika bio je potvrđen 1743. godine brakom sina Muhamada ibn Sauda i ćerke Mohameda ibn Abdel Vahaba, čiji će potomci posle postati gospodari gotovo čitavog Arabijskog poluostrva.
Sigurno je da vahabiti nikada ne bi imali širi značaj na islamskoj sceni da nije bilo takve podrške porodice Saud, ali ni porodica Saud verovatno nikad ne bi zavladala Arabijskim poluostrvom, niti bi stekla veći uticaj u arapskom i islamskom svetu, da iza nje nisu stajali istrajni i veri predani vahabitski propovednici-ratnici.
Uprkos takvoj podršci, Saudijska Arabija je osnovana tek 1932. godine?
– Početkom dvadesetog veka, kada je turska vlast u arapskom svetu bila značajno uzdrmana, uz ogromnu podršku fanatizovanih vahabitskih ratnika, porodica Saud je ponovo uspostavila vlast u oblasti Nedžda, a 1902. godine su uspeli da osvoje i mali pustinjski grad – Rijad, danas prestonicu – polako potiskujući moćniju rivalsku porodicu Al Rašid, koja će konačno biti poražena 1922. godine, kada je izgubila podršku Turske.
Ipak, porodica Saud nikada ne bi zavladala gotovo čitavim poluostrvom da nije bilo snažne političke, ali i vojne podrške zapadnih zemalja, pre svih Velike Britanije. Tokom Prvog rata zapadni saveznici su pomagali veliki arapski ustanak nastojeći da oslabe Tursku, koja je bila u savezu sa Nemačkom. Obećali su Arapima, koje je predvodio hašemitski šerif Meke Husein ibn Ali, stvaranje jedinstvene arapske države na čitavom prostoru Bliskog istoka, o čemu je u svojoj zanimljivoj autobiografiji pisao i britanski obaveštajac, potpukovnik Tomas Edvard Lorens, poznatiji kao Lorens od Arabije, učesnik i jedan od inspiratora Velikog arapskog ustanka. Ali, predomislili su se. Jer, takva država bi predstavljala vrlo ozbiljnu prepreku u uspostavljanju dominacije u tom delu sveta. To je bio razlog zbog čega su vahabiti iz Nedžda dobili snažniju podršku Britanije posle Prvog svetskog rata, dok je klan Hašemita (Bani Hašim), kome je pripadao i sam božji poslanik Muhamed, uslovno rečeno, ostao – kratkih rukava. Hašemitski emir Ali ibn Husein, sin vođe Velikog ustanka emira Huseina, morao je tada da se povuče iz Meke, a hašemitskoj dinastiji je danas, pošto su 1958. godine i u Iraku svrgnuti sa vlasti, ostao samo Jordan.
Britanci su direktno pomogli vahabitskom emiru Abdel Azizu ibn Saudu da postane kralj Hadžaza, oblasti u kojoj su Meka i Medina, 1926, i Nedžda 1927. godine. Velika Britanija je postala garant prevlasti dinastije Saud u tad uspostavljenom kraljevstvu Hadžez i Nedžd, koje je 1932. preimenovano u – Saudijska Arabija. Sa izuzetkom Lihtenštajna, to je jedina država na svetu u čijem je imenu označeno da pripada jednoj porodici.
– Da! I danas mnogi politički mislioci i verski učenjaci u islamskom svetu smatraju da se vahabiti nikad nisu oslobodili uticaja zapadnih sila i njihovih političkih usmeravanja.
Uostalom, posledice takve politike takozvanih globalnih faktora u regionu još se osećaju. To je jedno od najvećih žarišta nestabilnosti u savremenom svetu… zajedno sa Balkanom. Borba svetskih sila za “nasleđe” Osmanske ipmerije u ovim delovima sveta, na Bliskom istoku i na Balkanu, ne prestaje da opterećuje međunarodne odnose već dva stoleća.

Vanzemaljci u Nisu :)

Slavica Milojković iz niškog sela Međurovo tvrdi da je u svom kukuruzištu pre nedelju dana videla vanzemaljca!
Žena tvrdi da ne bi svojim očima verovala da neobično biće nije videlo još troje meštana Međurova, prenosi „Kurir”. „
Bilo je rano jutro, tek je prošlo šest sati, bila sam u bašti da zalijem papriku.
Prišla sam njivi i ugledala čovekoliko biće koje je klečalo na kolenima i klanjalo se ka Suncu.
Ono što me je zaprepastilo je to što se uporedo s njegovim pokretima njihala i jedna stabljika kukuruza koja je bila u blizini”, kaže Milojkovićeva, priznajući da ni posle nedelju dana ne može da se oporavi od šoka.
Slavica kaže da je biće imalo sve karakteristike čoveka, osim što je blistalo neviđenim sjajem.
„Bilo je obučeno u nešto što je najsličnije hartiji za pakovanje poklona zlatnožute boje. Polako sam mu prišla i pitala ga šta radi ovde. Nije mi odgovorilo, niti se čuo bilo kakav drugi zvuk. Pitala sam ga da li je gluv kada mi ne odgovara. Kad sam shvatila da to ipak nisu čista posla, otrčala sam do jednog starca koji se nalazio u obližnjoj njivi. Pozvala sam ga da pođe sa mnom i otera tuđinca, ali je on to odbio, govoreći mi da se u mojoj bašti izgleda nešto zapalilo jer se vidi neobična svetlost”, priča Milojkovićeva.
Uplašena žena pomoć je zatražila od komšija Tomislava Živkovića i njegove supruge Vukosave, koji su odlučili da odu na njivu i provere šta se tamo dešava.
„Tomislav je poneo vilu, a ja motiku, jer smo se plašili da će nas napasti. Međutim, kad smo stigli na pola puta, videli smo da to biće počinje da se smanjuje, dok nije dostiglo veličinu i oblik nečega što bih najpribližnije opisala kao pticu koja je blistala mnoštvom boja. ´To´ se onda vinulo ka nebu, da bi se pred našim očima ponovo transformisalo u čoveka koji je ´jahao´ na nečemu nalik motociklu i nestalo put neba”, priča Slavica Milojković.
„Supruga i ja smo krenuli sa Slavicom i na njivi videli nešto što ni danas ne znamo šta je. Gornji deo tela mu je bio zlatnožute boje, dok je preko pojasa imao nešto crno, što je ličilo na kecelju. Stvorenje je klečalo, pa se uspravljalo, i kad je to uradilo treći put, odletelo je ka nebu”, kaže Tomislav Živković.
Njegova supruga Vukosava priznaje da ju je tuđinac „isterao iz pameti” i da još ne može da se pribere od ovog neobičnog doživljaja. Meštani Međurova različito reaguju na doživljaj svojih komšija, ali se slažu u oceni da je reč o ozbiljnim ljudima koji tako nešto ne bi izmislili. Ipak, niko od njih nema objašnjenje zašto su vanzemaljci odlučili da se Srbima ukažu baš u Međurovu, s obzirom na to da je ovo moravsko selo poznato jedino po proizvodnji paprike, a ne veruju da bi vanzemaljci iz tog razloga pokazali interesovanje za njih.

Washington Times-Islamski teroristi na Balkanu

Balkan je značajno uporište islamskih terorista, piše „Vašington tajms”, ukazujući na činjenicu da u muslimanskim zajednicama u Albaniji, na Kosovu, u BiH i Makedoniji postoji razvijena struktura za podršku terorističkim grupama, među kojima je i Al kaida.
Iako vlada u Tirani pruža podršku američkim naporima u borbi protiv islamskih terorista, izveštaj iz 2005. godine ukazuje na to da je Albanija tokom devedesetih godina prošlog veka „pružala uporište” Al kaidi.
„Loša unutrašnja bezbednost, nedostatak kontrole granica i visok nivo kriminala stvorili su okruženje koje je plodno za terorističke aktivnosti. Određeni islamski ekstremisti koristili su Albaniju kao utočište i čak imaju albansko državljanstvo”, rekao je „Vašington tajmsu” stručnjak za terorizam Stiven Vorel.
List navodi da je i Bosna, koja takođe ima značajnu muslimansku zajednicu, u prošlosti pružala podršku Al kaidi i drugim terorističkim organizacijama.
Vašingtonski dnevnik dodaje da je „najveći deo islamskih ekstremista, koji su bosanskim muslimanima pomagali u borbi protiv pravoslavnih Srba, napustio region posle Dejtonskog sporazuma 1995. godine, ali da su neki ostali”.
„Procenjuje se da je više stotina stranih boraca ostalo u Bosni posle rata i dobilo bosansko državljanstvo. Neki operativci Al kaide navodno imaju kontakte sa članovima bosanske obaveštajne službe”, navode američki zvaničnici.
Evropske obaveštajne službe procenjuju da je u Bosni skriveno oko 750 bivših islamskih boraca koji pružaju pomoć teroristima.
List napominje i da vođa Al kaide Osama bin Laden često pominje Bosnu kao „važan primer za džihad” i da se u propagandnom materijalu islamista često mogu videti snimci borbi u Bosni. Američki zvaničnici navode i da su balkanski muslimani bili vrlo interesantni za regrutovanje u Al kaidu, jer se zbog svog fizičkog izgleda lakše mogu utopiti u okruženje u SAD i evropskim zemljama. (Tanjug)