Veliki Petak

Veliki petak - dan stradanja i smrti Isusa Hrista i dan žalosti za sav hrišćanski svet.
Veliki petak je poslednji najznačajniji dan u nedelji Hristovih stradanja.
Isus Nazarećanin car judejski, kako je zapisano u jevanđeljima, umro je na krstu u „šesti čas dana” i tada su se zavese jerusalimskog hrama precepile na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.
Zato u pravoslavnim hramovima, koji su zadržali istočni hrišćanski obred, na Veliki petak ne zvone zvona već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Na Veliki petak se ne služe liturgije već carski časovi sa čitanjem jevanđelja o događajima u Nedelji stradanja.
„Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas”, zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.
Večernjim bogosluženjima obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta uz zvuke klepala obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa čije slavlje počinje u ponoć kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a prema pravoslavnom kanonu to je post na vodi. Mogi vernici u znak žalosti na taj dan uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
U Srbiji je, pored posta, običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.
U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove.
Poštujući ovaj dan hrišćani izražavaju svoju veru da stradanje prethodi vaskrsenju i da bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.